Kо је нови председник Хрватске и по чему га Срби памте

Зоран Милановић, кандидат СДП-а. изабран је за новог председника Хрватске.

Он је у другом кругу председничких избора победио актуелну председницу Kолинду Грабар Kитаровић за више од 105.000 гласова.

Након 99,85 посто обрађених бирачких места, бивши премијер освојио је 52,70 одсто, односно 1.031.204 гласа, док је Грабар Kитаровић добила 47,30 односно 925.764 гласова.

“Победа – као што сам обећао”, рекао је Милановић окупљенима у свом штабу.

Милановић је победио у девет жупанија и у четири највећа града у Хрватској, а Kолинда Грабар Kитаровић у 12 жупанија , као и у дијаспори.

Зоран Милановић (54), нови председник Хрватске И некадашњи премијер, вратио се у политику након готово четворогодишње паузе током које је радио у консултантској фирми коју је основао пошто је 2016. на изборима поражена тадашња Народна коалиција, на чијем челу је био.

Милановићев успон на политичкој лествици почео је у априлу 2007. године, након смрти челника Социјалдемократске партије Ивице Рачана, када је на унутарстраначким изборима изабран за његовог наследника.

На челу СДП-а и посланик у Сабору био је и док је та странка била у опозицији.

Након победе тзв. Kукурику коалиције 2011. године, Милановић је постао премијер, а његов мандат је обележио улазак Хрватске у Европску унију, али и наставак економске кризе, као и сиромашење најширих слојева становништва.

Након избора у јесен 2015. његова коалиција је остала без апсолутне већине, а након бесупсешних покушаја да формира владу са тада новоформираном странком Мост независних листа, поднео је оставку на месту председника странке и одрекао се саборског мандата.

Потом је основао консултантску фрму ЕуроАлба Адвисорy, а на самом почетку рада у својој фирми је открио да је саветовао албанског премијера Едија Раму, али не и за кога је још радио.

Током те четири године паузе, Милановић је био готово потпуно био искључен из јавности.

Његов политички профил је можда најбоље описан у књизи: “Милановић: младић који је обећавао” новинарке Марине Kарловић – Саболић, где, између осталог, стоји да је он одувек имао све предиспозиције за великог политичара, али да га његов карактер у томе ограничавао, па и гура уназад…

Ауторка га је описала тада као образованог и елоквентног, коме нико на политичкој сцени није могао да парира, али да за собом, како је навела, вуче природу “шкорпиона”.

Спреман је, сликовито је описала ауторка, убости жабу која га преноси преко реке, без обзира шта ће то значити, па чак ако је у питању и његова пропаст.

Током троипогодишњег премијерског мандата, Милановић је прошао од “трња до звезда”, доживљавао је овације, али и разочарања.

А док је био у опозицији тврдио је да тадашња премијерка Јадранка Kосор срамоти Хрватску, а актуелног градоначелника Загреба Милана Бандића је називао криминалцем.

Многи у Хрватској Милановића сматрају више политичарем сукоба, него дијалога, воли, кажу, да буде у клинчу, трпи ниске ударце и ‘удара снажно И без милости”.

Што се односа Хрватске и Србије тиче, долазак Милановића на чело шефа хрватске државе мало тога ће променити.

Док је био премијер, почео је трговински рат са Србијом, суседним земљама је држао лекцију да не раде добро када су избеглице у питању, а актуелног председника Србије Александра Вучића, који је тада био премијер, називао је четником.

Хрватска је првог дана ове године преузела председавање ЕУ, а Милановић је у кампањи јасно рекао да не мисли да користи блокаду српских преговора као средство решавања билатералних проблема.

Рекао је и да треба имати у виду да две земље имају добру привредну сарадњу, и да у Србији послују многе хрватске фирме.

Ипак, није пропустио прилику да у једном ТВ дуелу с Kолиндом Грабар Kитаровић поручи да је “Хрватска јача држава од Србије”.

Упитан како би решио питање несталих с Београдом, Милановић је рекао кратко: “Притиском, сталним притиском… и мора испливати”.

Иако је СДП странка левог центра, аналитичари кажу да је тешко рећи за Милановића да је неки левичар, али га хрватска десница ипак сматра “црвеном крпом”.

Милановић је по образовању правник, ожењен је и има двоје деце.

Танјуг