Сорош успоставља право на власништво над Украјином

Украјинци су вешто усмерени у правцу сукоба са Русијом, а за то време Сорош је далеко од очију јавности прошао све фазе приватизације “независне” (држава која не зависи ни од кога – прим. прев). У овом тренутку, разрађена бандитска шема завршава преузимање украјинског система за транспорт гаса (ГТС,) а иста шема се покренула и за преузимање Украјинске железнице – УЖД).

Да би се осигурало функционисање ових шема, покренуто је одвлачење пажње јавности у неколико, које воде ка сукобима унутар украјинског друштва, али владајућих група.

По први пут у Врховној ради (парламенту Украјине – прим. прев.) је створена парламентарна већина која се не ослања на постојеће олигархијске кланове и регионалне елите. У претходном саставу Раде, 270 од 310 посланика поставили су одређене финансијске и индустријске групације. Данас је њихов број смањен на 120 до 140 људи, чиме је омогућено преузимање контроле над парламентарном већином од стране других структура, пре свега Сороша.

Због чињенице да су стари олигарси изгубили контролу у Ради, а највећа фракција из странке „Слуга народа“ подељена је на Сорошевце и представнике старих олигархијских група, појавила се могућност формирања нове владе и новог доношења закона (законодавне делатности парламента – прим. прев).

УКРАЈИНСКИ ПОСЛАНИЦИ – СОРОШЕВИ ПЛАЋЕНИЦИ

На дневном реду за усвајање тако су се нашли и скандалозни закони као што су приватизација пољопривредног земљишта, великих предузећа у државном власништву, повратак „Приватбанке“ Игору Коломојском (фактички власнику половине Украјине и наредбодавца паљења живих људи у Дому синдиката у Одеси – прим. прев.), давање дозволе полицији да контролишњ Народну банку и правила одржавања локалних избора. Зеленски је, у ствари, већ изгубио контролу над Радом, а у самој Украјини он је чисто номинална фигура.

Сада украјински систем за транспорт гаса контролише Дмитриј Фирташ са 70% акција, али он води жестоку борбу са Сорошем око контроле ове имовине. Међутим, 24. децембра 2019, Влада Украјине предузела је најважнији корак којим помаже бандитски нападу Сороша на Система транспорта гаса.

На затвореном састанку одлучено је да се кредити Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке у износу од 150 милиона евра, иначе додељени за поправке на четири дела гасовода Уренгоји-Помари-Ужгород не пренесу у „Укртрансгазу“, већ Оператеру Система транспорта гаса Украјине.

Истовремено, најважнија ствар се припрема у пакету са овом одлуком: сада ће све уплате „Газпрома“ ићи не на „Нафтогаз“, већ на посебне рачуне Владе. Три милијарде долара које је уплатио „Газпром“ одлуком Стохолмског арбитражног суда и све уплате за транзита гаса ићи у Владу. Ово се, нравно, представља као победа над токовима сиве економије и корупцијом. Суштински, то све води ка убрзаном банкроту новог оператора Система транспорта гаса, који је лишен могућности да добије средства из кредита Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке.

Узрок је у томе што локални дистрибутери гаса представљају огранку Система транспорта гаса, који годишње преузимају гаса у износу од 550 милиона долара (око 120 – 150 милиона кубика), али из познатих разлога никад не плаћају то што су преузели: због високих тарифа, а становништво и предузећа су несолвентни.

Ако на ове трошкове додамо и Фонд за плате за око 20.000 људи особља Система транспорта гаса, испада да ће украјински оператер банкротирати за неколико месеци, претварајући се у непрофитабилну имовину.

А да би потрошача још више оптеретили ценом и стекли гаранције за неплаћање гаса, Влада је одобрила повећање царина за 75% за 44 оператера дистрибутивне мреже за гас за прву половину 2020. године. Што ће, наравно, бити пребачено на већ несолвентну популацију.

ПРЕДАЈА СОРОШУ ПРОФИТАБИЛНИХ ДРЖАВНИХ КОМПАНИЈА

И ево момента за свечано појављивање на позорници тренутног премијера, Сорошевог човека, Алексеја Гончарука. Наравно, „донетће једину могућу одлуку“: преко, такође под контролом Сороша, Националног већа за инвестиције, којим управља Давид Арахамиа, добио је задатак да привуче инвеститора коме ће дати Систем транспорта гаса Украјине за дугове. Наравно, овај „инвеститор“ биће Сорош. Како кажу, „спретне руке и нема преваре“.

Поставља се питање да ли је могуће одлуку о преносу плаћања за гас на рачуне Владе тумачити као „победу над корупцијом“ – то је велико питање. Да, ово је победа над корупцијом, али победа велике корупције над малим. Свака политичка одлука у данашњој Украјини је корупција. Да би се корупција одвојила од политике у Украјини, мора да се догоди постоји антибандероцска и антиамеричка револуција, што је, у тренутном стању окупације потпуно нереално.

Међутим, Сорош је човек система, јер увек улази у посао у форми различитих комбинација, где повлачење потеза захтева време за припрему, јер се праве у међусобној координацији са другим учесицима. Поред приватизације земље и украјинског Система транспорта гаса, он припрема заузимање железнице. Познати бивши посланик Раде, иначе штићеник Сороша Сергеј Лешћенко, личност који је повезана с „Украинагејтом“ – скандалом око мешања људи из Клинтоновог клана у избор Трампа – постављен је за члана надзорног одбора државне компаније „Укрзализницја“ (УЖД).

Његов распоред рада у овој компанији је 30 дана током једне године, за шта месечно прима накнаду од 588.000 гривни. Штавише, он има право да присуствује свим радним саветовањима било које јединице ове организације и право приступа свим документима, без изузетка. Дакле, задатак стављања под контролу Сороша над превозом терета у Украјини је решен.

Али за потпуну власт није довољно заузимање пруга. Морају се ставити под контролу превозници. Због тога је Државна царинска служба Украјине стављена под контролу другог штићеника Сороша, Максима Нефјодова. Његов задатак је да преусмери кријумчарење на себе и тако контролише могуће конкуренте будућег оператера.

Још један Сорошов експонент, борац за украјинску независност, ништа мањи од других, Мустафа Најем. Као и Лешћенко, Сорош га је „Укроборонпром“ увео као заменика генералног директора за односе са државним властима. За три недеље проведених на новој позицији, овај човек који гледа на власти за Сороша добио је 310.000 гривни.

У међувремену, први гас из Русије већ је стигао на украјински транспортни систем, а према новом Уговору између „Газпрома“ и „Нафтогаза“. „Газпром“ је одлуком Стохолмског арбитражног суда платио казну од 2,9 милијарди долара „Нафтогазу“. Гас и новац ишли су по Сорошевим шемама, а Зеленски се не усуђује да каже ни реч против – јер је за извршење ових планова и учињен председником.

Можете се дуго изругивати украјинској борби против корупције и подсмевати се њеном суверенитету. Човек се, такође, може дивити безграничној наивности украјинског становништва, које послушно одлазећи на клање, као Јевреји који путују у Аушвиц, јер су веровали да се превозе у друго место боравка. Могућности претварања огромне масе нормалних људи у послушне идиоте су, очигледно, бескрајне.

Пред нама је трагедија читавог једног народа, која далеко надмашује трагедију Срба, које су бомбардовани неколико месеци и који су протерали са Космета. Украјинце бомбардују већ 20 година и све им узимају. Није им Русија одузела Крим и Донбас – Сједињене Државе су им већ одузеле целу Украјину и од ње једноставно отпадају комади који се нису ускочили у Сорошева кола.

Из сваког заробљеништва понеко побегне. Крим и део Донбаса су побегли. Остали ће морати да се суоче са свому горчином заробљеника због предаје непријатељу, а кога су сматрали пријатељем и доброчинитељем. Судбина Украјине је страшна и незавидна.

Сорош је већ приступио последњем чину украјинске трагедије, тако да Украјина не може да се извуче из његових канџи. Следе деценије ропства и окупације. Ови шакали светске дубоке државе дуго ће и сурово и умешно мучити тело Украјине – јер границе отпорности система који је створен током година Совјетског Савеза још увек неће бити скоро исцрпљене.

С руског превео Зоран Милошевић (Балканска геополитика)