Балкански шенген велика подвала српском народу

Српски народ већ годинама доживљава пораз за поразом. Тих пораза је толико да их је немогуће набројати. Пораз који надилази пораз стварањем Kраљвине Југославије, уместо стварања јаке Србије, државе Србије (види ставове које је војвода Мишић о томе врло оштро изнео краљу Александру), затим стварањем ФНРЈ и довођење Србије и српског народа у понижавајући положај у односу на друге чланице и нације (Хрвате, Словенце) под Брозовом капом, јесте историјски пораз на Kосмету – губљење 15 посто територје, посебно протеривање, понижење српског народа, рушење, скрнављење светиња, гробља, најмонструознијих убистава целих породица, пљачке кућа, имања, отимање имовине, забрана повратка Срба на своја огњишта у једну реч, Kосмет остаје живтно питање, рак рана српског народа.

У тај опасни кључали котао „улетели“ су, без промишљености, недомишљеним и неразборитим приступима, ОУН, страни мешетари, лутајући циркузанти, непријатељи српског народа, који су наишли на погодно тло новокомпонованих шиптарских вођа, познатијих као учекаовци, терористи – убице и наркодилери. Страни мешетари, својим уплитањем, створили су непремостиво поверење међу народима на Kосмету, уз уплитање Албаније, у којој преовладава мишљење, посебно након проглашења фантомске државе Kосово, да је право време да Kосмет постане њен саставни део по било коју цену, боље речено, шиптари и Албанци сматрају да је наступио историјски моменат који треба искористити. Зато нема више ни речи о некавим преговорима (који су иначе били велика грешка, јер су шиптари на првом састанку у Бечу 2006. године постали равноправан међународни субјект, захваљујући разним непромишљеним политикантима, тадићима, коштуницама и др. на основу кога су прогласили државу Kосово), то су само лапрдања разних вођа ради останка на власти и ових у Београду и оних у Приштини, наравно уз благослов Брисела.

У овом контексту требало би проговорити о односима Југославије (а у том склопу пре свега Србије) и Албаније од завршетка Великог рата до Другог светског рата, а затим од краја Другог светског рата (Броз, Енвер Хоџа, идеје о балканској федерацији, информбиро, прелетање Албаније с Југославије на Русију, Kину) до настанка отворене југословенске кризе, нарочито након Устава из 1974. године, изласка на видело пароле „Kосово република“ у времену 1981-1988 итд. Међутим, о томе је написан велики број књига и студија, које читаоци могу да консултују, ради бољег сагледавања садашње ситуације.

Трагикомичне су изјаве А. Вучића о том шенгену (сматра га „визионарским“, односно себе сматра визионаром, прим. KKС), јер стварати балкански шенген са непријатељским земљама са којима је Србија требало већ давно да прекине дипломатске односе, боље речено оног момента када су признале фанмтомску државу Kосово, је ругање српском народу. На основу Бечке конзуларне конвенције требало је задржати конзуларане односе (који често постоје и када су земље у рат), потписати конзуларне конвенције, које прецизно регулишу све видове конзуларних односа, међу којима су неповредивост граница, посебно између Србије, односно Kосмета и Албаније, поштовање визног система који, између осталог, забрањује улазак у Србију непожељним особама – особама које су починиле разне непријатељске радње према Србији, односно непријатељима српског народа, криминалцима, шпијунима, шверцерима, наркодилерима, трговацима оружјем, трговацима људима, белим робљем, особама које се налазе на црвеним потерницама Интерпола, особама које су починиле економски криминал (зар нико није извукао поуке да сви криминалци из Србије беже у Црну Гору или у Српску, а криминалци из тих државетина беже у Србију, сутра ће по визионарској идеји стварања шенгена, бежати у Албанију, Македонију, и обратно).

Познато је да земље које се непријатељски односе према Србији, а то су управо Албанија и Црна Гора, ништа мање Македонија, којом владају шиптари, издају личне карте или пасоше држављанима треће земље којима је забрањен улаз у Србију, ради извршења неког терористичког или другог дела. Српски народ је ушао у 21 век са најкраћим памћењем. Тако је заборављено понашање Црне Горе док је била чланица СРЈ. Наиме у Црну Гору су могли да улазе и курата и мурат, без виза, тако да су странци, којима је био забрањен улазак у СРЈ, несметано прелазили црногорско-хрватску границу или авионима улазили преко аеродрома у Тувту. Србија је била немоћна да натера Црну Гору да поштује међународне конвенције, споразуме да поштује Устав СРЈ, целовитост земље. Да би се заштитила, Србија је на аеродрому у Београду и граници са Црном Гором контролисала улзак свих путника и на тај начин се штитила од тадашњег црногорског безобразлука. Црна Гора је кршила све конвенције и споразуме СРЈ са страним зељама, не само визни систем: политичке, економске, културне, срушила је безбедоносни ситем, увела старну валуту итд.

Све то што се радило раније, а поготово сада са овим опасним визионарењем о стврању шенгена, фигуративно речено, личи на згужвани папир који се баца у корпу за отпатке. И то стварање балканског шенгена требало би бацити у корпу или у канту за смеће. Надаље, стварање тог шенгена је неозбиљана политичка игра, замлаћивање народа, од човека, да парафразирам народну мудрост, кога није запослио Бог, а кога не запосли Бог, запосли га ђаво, препотентног човека, који је досадио и Богу и људима са даноноћним причама, претњама, његов речник је неумерен. Он чак себе назива лудим, каже да је болестан, а онда одмах иза тога говори како прави велике ствари за Србију и народ. Ништа се другчије не понашају владари у земљама које ће бити у шенгену. Сви су они исте памети понашања и у спрези, упрегнути вуку исту кочију, или су у истом јарму.

Нормални људи се питају, има ли Србија министра иностраних послова и велики дипломатски састав. Одговран министар и МСП, које би требало да има ескперте, морали су пре визионарења, Визионару поднети темељиту анализу, које ће све последице имати земља ставрањем тог шенгена. Од председника владе се, такође, ништа није могло очекивати. Она, председник Владе, је опсједнута лажним вредностима и преокупацијама. Били смо очевидци пре неколико вечери како се понашала и шта је говорила када је било речи о Визионару у двочасовном интервјуу на исервисираном Јавном ТВ сервису. У одговорима на било која питања (нормално, питања су била догворена, намештена са водитељем која је давно морала бити удаљена из тог унерећеног медија), предсеник Владе је величала Визионара. И други су Визионарови фластери, али она је његов најачи фластер.

На дргој страни, Запад ће наставити да проводи, преко балканских „визионара“ још будалаштина ради уништења православља и Србије (као што то ради према православљу и Русији). Њих не занима какви ће бити односи и стање на Балкану. Између осталог, основни им је циљ да покупе радну снагу (беле коже), како би избегли даљњи прилив и најезду обојених.

Да Вас подсетимо: Ни пилоти ни ИТ-јевци још немају плату од 1.700 евра коју је Вучић најавио Панчевцима
Шенгеноманија (једнога дана ће мало село Шенген, са 500 становника на тромеђи Белгије, Француске и Луксембурга, када се уруши црна рупа ЕУ, ни криво ни дужно, мењати назив, јер ће реч „шенген“ значити нешто ружно, вулгарно) је за неке еврослинавце опсесија којој се немогу одупријети. То подсећа „на култ златног телета код изабраног Израиљевог народа“. Иако нема Броза и култа личности у Србији је на снази култ сличности.

Шта рећи на крају.

Да ли српски Визионар зна шта је суверена држава. Наравно да не зна, јер Србија нема државу.

Да ли зна колики је значај и политичко умјеће очување граница земље у којој визионари. Наравно да не зна, држава не постоји ако нема границе.

Да ли је Визионар Визионар или га је неко натерао да Србију и православље прегазе земље са којима шенгенише. Наравно да је натеран.

Да ли Визионар зна да у самој европској зони постоје контроле и шта о томе мисли његова пријатељица Меркел. Не зна или не жели да зна. „Док заштита спољних граница функционише онако како ми претпостављамо, апсолутно је оправдано постојање додатне контроле на кључним деловима унутрашњих граница“, рекла је Меркелова. А, баварски министар унутрашњих послова је био прецизнији, осврћући се на Бугарску и Румунију: „Иако би било пожељно да добију пунаправан статус, не би требало дозволити да се шенгенска зона повећа на штету немачког становништва, а та опсаност је превелика, с обзиром на огромну корупцију и велике проблеме организованог криминала у тим земљама. Не смеју се укинути контроле, односно сигурне заштите и обезбеђења спољних граница ЕУ“ (сиц).

Да ли Визионар зна да у земљама са којима жели да шенгенише, цвета организовани криминал и корупција. Наравно да не зна. Kада се криминалци свих врста из Албаније, Македоније, црне Црне Горе, размиле по унесрећеној Србији, када настану убиства и пљачке, циљни и већ испланирани терористички напади, сви ће, дакако и Взионар, постати накнаднопаметаши. Ниједну земљу кроз истрију није толико коштала накандна памет као Србију. Да ли је то тачно, молим вас процените сами.

Kомнен Сератлић
Извор: Видовдан