Научна истраживања открила нове чињенице о вакцинама

Нови рецензирани научни рад утврдио је да ДТаП вакцина против дифтерије, тетануса и пертусиса (велики кашаљ) изазива да деца која је примају постају склонија великом кашљу касније током живота.

Према студији, деца која су примила читаву серију вакцина ДТаП имају и до 15 пута вец́у вероватноц́у да се заразе великим кашљем у поређењу са невакцинисаном децом.

Kако се испоставило, вец́ина деце која су заражена великим кашљем су вакцинисана деца, што неке здравствене власти нерадо признају. Упркос томе, поборници вакцина инсистирају на томе да ширење болести изазивају невакцинисана деца, упркос чињеници да наука и даље доказује супротно.

Шта више, ДТаП вакцина, заједно са многим другим вакцинама, не пружа трајну заштиту против болести – под претпоставком да уопште пружају било какву заштиту. Kао што је наведено у истој, горе поменутој ДТаП студији, антитела на пертусис доживљавају “брзи пад” за само 2-3 године после вакцинације, “често до нивоа пре вакцинације”.

Било би боље да деца уопште нису била вакцинисана ДТаП вакцинама, јер истраживања показују да она заправо повећавају подложност болести након што су сви антигени истрошени. Цхилдрен’с Хеалтх Дефенсе (ЦХД) каже да ово „сузбијање повезаних епитопа“, једном када опадне, повећава осетљивост на болести, „а не постоји једноставан начин да се смањи та повец́ана осетљивост током живота“.

Савремене вакцине против великог кашља не штите од кашља нити од његовог ширења, као ни полио вакцине

Други рад упоређује разлику између целоћелијских вакцина против великог кашља (вП) и аП вакцина, од којих је последња заменила прву. Ацелуларне пертусисне вакцине (аП), ова студија наглашава, могу да блокирају симптоматску болест, али не и асимптоматски пренос, што би могло да објасни „уочено повец́ање учесталости Б. пертусиса“.

Просечна особа ће мало теже разумети ово сазњање, али довољно је рец́и да би аП вакцине против пертусиса, укључујуц́и ДТаП, могле у почетку да одају утисак да делују, али на крају не успевају да пруже дугорочну заштиту од болести. Исто тако, аП вакцине не штите од преношења болести, што значи да особе вакцинисане њима представљају озбиљан ризик за јавно здравље.

“… јавне здравствене власти могу да се суоче са ситуацијом сличном оном са полио вакцинама, где вакцинисане особе и даље могу да пренесу заразу “, открива исти тај рад.

Заговорници вакцина могу ова сазнања да назову „дезинформацијама“, али наука говори за себе. Привремени „имунитет“ – ако га чак можете назвати имунитетом – који пружа ДТаП вакцина је у најбољем случају илузорна.

У најгорем случају, то је масовна обмана која изазива избијање болести за које се погрешно криве невакцинисани и која се користи као изговор за цензуру истине о вакцинама, истовремено уклањајући законе о изузећу вакцинисања у што већем броју држава.

Извори:

naturalnews.com

hildrensHealthDefense.org

NaturalNews.com

BioMedCentral.com

NaturalNews.com

Вебтрибуне