Срби су одувек имали писменост

Писменост је увек била основ културе и културног развоја сваког народа. Настанак и развој србске писмености у Винчи и у Подунављу омогућио је културни развој код старих Срба. Винчанска србица је савршено писмо које је снажно утицало на стварање писмености код разних народа. Све писмености у Европи и у Азији, осим Далеког истока, стваране су на бази србице. Сваки народ и свака посебна земља имали су неке своје азбуке у којима се јасно препознају слова србице и када су нацртана на посебни начин.

Србски Аријевци су освајањем Азије донели са собом и србицу, а поред Азије донели су је и у Египат. Срби су дали писменост Грцима и Јеврејима, а латинско писмо је направљено на бази србице.

Мој реферат на првом конгресу слависта у Петрограду 2008. године био је посвећен доказима како су Срби дали писменост Грцима. Изненађење је било велико, али чињенице су тврдоглаве и ја сам примљен у руску Петровску Академију. Грци су вековима настојали да измене стање ствари у своју корист и нису презали од најружнијих подвала, нарочито патријарх Фотиос. Заједно са папом монтирали су једну велику подвалу са Ћирилом и Методијем. Рекли су да су ова два Грка донели писменост Србима и свим Словенима и да смо све до деветог века били неписмени варвари. Ово су лако протурили кроз цркву, јер је Цариградска патријаршија била доминантна. Прошле године је дан Ћирила и Методија проглашен за државни празник и „Дан словенске писмености“. Опрости им Боже не знају шта говоре ни шта раде!

Посебно скреће пажњу гркоманско србско свештенство. Понаша се као грчка пета колона у србском народу. Иако је Свети Сава протерао све грчке свештенике из Србије, ови наши свештеници су сви фанариоти. Дугачка је листа њихових грехова према србском народу. Ми налазимо више доказа у прилог Срба код наших доказаних непријатеља: Енглеза, Немаца и Француза, него код нашег свештенства. Ево по питању наше писмености, кључног питања наше културе, имамо податке да су постојала два писма код Срба, србица и глагољица. Србица је пореклом из Винче, а глагољица је створена врло давно у народу и служила је као митолошка азбука. Србородна племена су живела по Европи и Азији и уређивала своју писменост према својим потребама. Није било једног центра нити јединства писмености. Било је више врста србице и глагољице. Оба та два писма је употребљавао свети Јероним у четвртом веку. Прилажем таблу србице коју је употребљавао свети Јероним. Нека причу о Ћирилу и Методију, и „дану словенске писмености“, грчко ватиканске лажи, вежу мачку на реп.

Прве две табле србице је употребљавао свети Јероним у 4-том веку па су западни научници помислили да је он стваралац те азбуке, а трећа табла је пронађена из времена око 700-те године нове ере.

„То писмо је употребљавано у већем делу источно-европских земаља“ (Edmond Ferry, Pantographia, Copper and Wilson, London 1799, str. 270/271).

Јован И. Деретић