Премештали реку и магистралу због нових копова: У Каленићу се гради још једна термоелектрана

Да би моћни багери “глодари” стигли до угља на новим површинским коповима Рударског басена “Колубара”, недавно су измештени делови Ибарске магистрале, реке Пештан, те локалног пута Барошевац-Медошевац-Вреоци. Нови део Ибарске магистрале је завршен, а возила ће њиме почети да саобраћају чим стигне употребна дозвола, за чије је издавање процедура у току.

Измештање 7,2 километра Ибарске магистрале, од ресторана “Гранд”, у Великим Црљенима, до каменорезачке радње “Матијашевић” у Шопићу, коштало је око 720 милиона динара. Траса је, заправо, померена источно, ка прузи Београд-Бар, а нова саобраћајница изграђена је по највишим стандардима.

– Радови на измештању деонице Ибарске магистрале завршени су половином децембра прошле године – кажу у ЕПС. – Измештање је предуслов за напредовање рударских радова на већ активном површинском копу “Г”. С обзиром на високу калоријску вредност лигнита на овом лежишту, овај угљенокоп од стратешког је значаја за стабилност српске енергетике. Угаљ са копа “Г” знатно побољшава квалитет лигнита који се испоручује Термоелектрани “Никола Тесла” у Обреновцу.

У Рударском басену “Колубара” у току су многобројни послови на унапређењу производње на постојећим коповима, али и на отварању такозваних заменских капацитета, наводе у ЕПС. Тако су интензивно обављане припреме за стартовање копова “Радљево”, Поље “Е”, те напредовање Поља “Г”. Све је припремљено за отварање копа “Радљево”, на који се чекало пуне четири деценије. На том угљенокопу већ је почело уклањање јаловине.

Када планирани радови буду завршени, стварају се предуслови за отварање Поља “Е”, капацитета око 450 милиона тона колубарског лигнита најбољег квалитета, са којег ће угаљ моћи да се копа наредних пет деценија. Због тога је, истичу, овај пројекат један од најважнијих за “Колубару” и ЕПС.

Измештање око четири километра корита Пештана, вредно око 1,2 милијарде динара, предуслов је за откопавање угља на Пољу “Е”, које је замена за Поље “Д”, чији је век експлоатације при крају. Вода је пуштена кроз ново корито, које је широко шест, а дубоко три и по метра. На деловима новог корита омогућен је бржи проток воде у случају поплавног таласа.

Јер, сваки други киловат струје у Србији, произведе се од угља из “Колубаре”! Прошле године, рудари “Колубаре” произвели су око 30 милиона тона угља. Најављено је да ће колубарски копови ове године добити практично нови облик, што је изузетно значајно за сигурност производње угља и електричне енергије.

Настављена је и израда пројекта изградње блока од 350 мегавата у Термоелектрани “Колубара Б” у Каленићу, који је започет осамдесетих година прошлог века, али је прекинут. Урађена је позитивна студија изводљивости, пројекат је, истичу у ЕПС, подржао и председник Србије Александар Вучић. Потпуно је промењена стратегија ЕПС – уместо гашења блокова и смањења капацитета, граде се нови и модернизују постојећи.

Пројекат је подразумевао и изградњу моста на реци Пештан, три раскрснице, 10 бетонских пропуста, те измештање и изградњу далековода и телекомуникационих инсталација, попут оптичких каблова дуж нове деонице. Извођаче радова, који су почели октобра 2018. године и завршени у предвиђеном року, предводила је компанија “Штрабаг”.

НЕМА БОЈАЗНИ ОД ЗАГАЂАЊА ЖИВОТНЕ ОКОЛИНЕ (Не може више него што јесте)

Грађани немају разлога да буду забринути да ће још једна термоелектрана на било који начин допринети додатном загађењу животне околине, наглашавају у ЕПС. Напротив, ЕПС је и до сада уложио велики новац за постављање неопходних електрофилтера, а у току је и реализација пројекта одсумпоравања. Улагања ЕПС у заштиту животне средине донеће до 2025. смањење емисија сумпор-диоксида 90 одсто, азотних оксида 45 одсто и прашкастих материја 95 одсто у поређењу са периодом од 2008. до 2012. године.

Да ово нису само празне приче, говори и податак да је Обреновац, током недавног великог загађења у Србији, имао добар квалитет ваздуха, без обзира на то што се у овој општини налази највећа термоелектрана у нашој земљи. Треба само поштовати све стандарде, а изградња термоелектрана наша је неминовност, јер Србија не може да пренебрегне чињеницу да има сопствене велике наслаге угља, који у укупној производњи електричне енергије учествују са 70 одсто.

У ПЛАНУ ТРИ ЦЕВОВОДА

Параллено са измештањем Пештана, ради се и приступни пут Барошевац-Медошевац-Вреоци, а дужина измењене трасе је око пет километара, наводе у ЕПС. Завршено је око три километра од Барошевца до моста у Зеокама, тај део је пуштен у саобраћај почетком године. Планирано је да ове године буду завршена и преостала два километра пута. Предвиђена је и изградња три цевовода за пијаћу, дугог око пет, техничку од око 2,2 и сирову воду дугачког око 1,4 километра.

Новости