Ни Немци не разумеју: Шта Kурти мисли када најављује “реципроцитет” у односима са Србијом

Аљбин Kурти инсистира на дијалогу са косовским Србима, уместо са Србијом. То је нереално јер у српским срединама влада једнопартијски режим под контролом Београда и у спрези са криминалом, каже аналитичар Бодо Вебер.

Аљбин Kурти биће “непријатан саговорник” за Европску унију, сматра Бодо Вебер, виши сарадник Савета за политику демократизације из Берлина.

“С једне стране због његових, делом принципијелних политичких, демократских ставова, а с друге стране због тога што његова убеђења и програм његове партије имају и даље догматске и идеолошке елементе”, каже Вебер за ДW.

Вебер, један од најбољих познавалаца Балкана међу немачким аналитичарима, сматра да је Kурти након изборне победе највише умерености и попуштања показао код великоалбанске идеје за коју се годинама одлучно залагао. Према речима Вебера, Kурти је такође инсистирао на дијалогу са српском заједницом на Kосову и Метохији.

“Остаје додуше питање практичног спровођења јер се Kурти и његово Самоопредељење држе догме да се преговара само са косовским Србима и то без мешања Београда”, каже Вебер.

“Тужна реалност је да се, због непланираних последица политичког дијалога, у десет већинских српских заједница формирао једнопартијски режим под контролом Београда који почива на патронату и преплитању државно-партијског апарата и криминалног подземља. Kосовски Срби као појединачни фактор у овом тренутку не постоје”, додаје аналитичар.

Он сматра да косовски Срби могу имати свој глас “тек након што буде закључен свеобухватни споразум са Србијом који гарантује потпуну интеграцију косовских Срба у државу Kосово, и политичко-институционално потискивање Србије са Kосова”.

“У том смислу очекујем напреднију реторику нове владе као и окретање косовским Србима, али не очекујем много резултата ван будућих бриселских преговора са Србијом”, каже Вебер.

Бодо Вебер додаје да је и даље нејасно на шта Kурти мисли када најављује “реципроцитет” у односима са Србијом.

“Kолико сам разумео, овај захтев је раније био повезан са укидањем царина на робу из Србије, што је била главна препрека наставку преговора у Бриселу. Међутим, царине нису уведене крајем 2018. као противмера на већ постојеће нелојалне трговинске праксе Србије, већ су уведене једнострано због успешног лобирања Србије да Kосово не постане чланица Интерпола. И с друге стране, како сам разумео, као противмера идеји размене територија”, закључује Вебер.

Дојче веле