Крађа, одузимање и продаје србске деце

Постаће ова беба члан породице која је у животу поседовала све изузев толико желеног детета.
Госпођа Нилсен пресрећна јер на грудима коначно стиска свог сина кога је родила друга жена, жена која ће тог сина оплакивати до краја живота јер јој је речено да је дете умрло на порођају.

Данак у крви није завршен падом Османског царства, он траје и данас.
Разлика је само у томе што се од српских мајки деца данас не одводе у Цариград и од њих не стварају јањичаре, већ одлазе у друге земље где стасају неки нови Викинзи.

Одлазе наша деца на пут без повратка, са исељеничким пасошима и непознатим људима путују у све крајеве света да им неке друге породице тепају на непознатим језицима.

Крађа беба у српским породилиштима траје још од 1945. године и стварања оне несретне државе.
Иако деца немају цену, али цену имају они други, они који помажу да се дете нађе, да се до њих дође, они који проналазе мајке и набављају документа.

Од 1960. до 1990. године у Југославији је рођено 4 660 714 деце, од чега ће умрети на порођају или до 6 месеци живота чак 250 798 беба.
То је енормно висок број, а само да је једна беба лажно проглашена мртвом много је.

СРЈ а касније и Србија наставиће у комунистичком стилу те Србију данас у свету бије глас Елдорада за куповину деце а на међународном тржишту деце, како би рекли безосећајни економисти, одлично котирамо.

Колико је деце у породилиштима у Србији у протеклих 30 година украдено не зна се, али оно што се зна је то да је јавном тужилаштву у Београду од 2005. године поднето преко 3 000 пријава о сумњивим порођајима са смртним исходом, док чак 500 родитеља није добило никакву потврду о смрти свог детета а 99% тих родитеља никад није нити видело тело свог детета.

За време СФРЈ родитељи који су се много распитивали имали би част да их касно у ноћ посете агенти УДБЕ.
Њихови комунистички наследници нису толико агресивни па су целу причу решили папирилогијом.

Ако данас родитељ захтева да види и сам сахрани дете које је умрло на порођају, одмах под нос ће му бити гурнут “Правилник о управљању медицинским отпадом”, у коме између осталог стоји да болница не жели да додатно наноси бол родитељима.

Дакле, наша деца се данас третирају и уништавају као медицински отпад, док званично завршавају у породицама са почетка приче.

Све креће на почетку трудноће и типовањем будуће мајке која треба да буде порођена а углавном се ради о женама које рађају прво дете или о млађим особама са којима је лакше манипулисати.

Будућа мајка креће одмах на почетку трудноће психички да се припрема да дете има одређене аномалије и да са њим неће нешто бити у реду.
У тој синхронизованој акцији све до порода учествује цео тим у болници.

Када се родитељима саопшти да је дете рођено мртво, ради се на томе да се мајка што пре пошаље кући, без сувишних питања.
Родитељи који буду тражили да сахране дете добиће документ о управљању медицинским отпадом.
А сама беба је већ одавно типована за будућег купца.

Данас је у Србији могуће купити бебу као шиљеже на сточној пијаци.
Довољно је понети 15 000 евра, наћи одговарајућег доктора, обући бели мантил и ударцем руком по кревету доктору дати знак која вам се беба свиђа.

Деца углавном завршавају у богатим хранитељским породицама на западу, али оно што се крије је то да нека заврше и као жртве педофила и разних сатанистичких ритуала.

То је у ствари један гемишт који је смућкан за отимање деце и у њега је укључен и Центар за социјални рад, те се не одузимају само новорођенчад, већ и деца старије животне доби.

Данас је јавна тајна да радница Центра за социјални рад Звездара, Смиља Игић, са већ испробаним судијом за отимање деце Лидијом Алагић, заједно ради за Норвешки “Барневарн” тј. концлогор, за кога незаконито одузима нашу децу од чије продаје добија део свог колача.

У Србији је од 2013. до 2018. године одузето чак 6 368 деце.
Данас вам дете могу одузети због најмање глупости, нпр. ако сте га ударили по дупету јер је претрчало улицу на црвено светло или ако сте га усликали голог на првом купању и та слика изађе у јавност.

Норвешки Барневарн је финансијски моћна организација чије се службе у правом смислу те речи баве легалним киднаповањем деце која се више никад неће вратити родитељима.
Пипци ове организације су попут хоботнице обгрлили и наше установе.

У целу причу је уплетена криминала мрежа која укључује државне службенике, социјалне раднике, психологе, судије, криминалце, сотонисте, садисте и педофиле.

Фантомски власник организације је лондонски фонд под називом “Organa Capital”, а део су групе “Bank of America” и један су од најбрже растућих бизниса у Европи.
Поред продаје деце убиру профит и на отвореним домовима за одузету децу.

Смиља Игић је у октобру месецу 2018. године од породице Тркуља одузела шестогодишњу Марију јер је испред врата нашла грабље за купљење лишћа на које се дете наводно могло озледити.
Прича је дигла велику прашину у јавности те је дете враћено породици и није завршило у каналима Барневарна.
Многа друга деца ипак нису била те среће.

Испод ове површине крију се ствари које никада у историји нормалним људима нису биле појмљиве.

Као плодно тле намерно је одабрана Норвешка, земља за коју се предвиђа да ће до 2050. године већински бити хомо држава, те ће одузета деца временом помоћи и да се реше демографки проблеми ове земље, јер њени становници не могу да га поправе природним путем јер ће већина бити хомосексуалци.

Нормални односи мушкарца и жене у Норвешкој су већ одавно проглашени као прошлост.
Друштву које је прекинуло са традицијама потребни су другачији начини размножавања.
Задатак да поправи стање добио је Барневарн.

Један део деце ће радити на наталитету, део ће усвајати ти исти хомосексуалци, док део деце одлази у породице које имају традицију интимних односа са децом и разних других сатанистичких ритуала.

Да се циљано иде тим путем доказује Шведска Либерална Партија која је тражила да се инцест и некрофилија тј. сексуални односи са мртвацима легализују.
У Шведској, иначе земљи са највећим сексуалним слободама се тренутно ради на закону који каже да ако дете умре у случају оргијања са одраслим особама, да се тај случај прогласи као самоубиство.

Заштита породице данас је остављена и препуштена ретким појединцима са рудиментарном савешћу, који су и сами онда у положају Дон Кихота пред непрегледним ветрењачама.

Можемо победити једну, или две, или три, или чак седам, али за разлику од седмоглаве аждаје у народној причи, држава ће се појавити са осмом нуклеарном главом против самоорганизованог појединца наоружаног перорезом.

Ово модерно јањичарство није ни близу оног османског јер су Османлије били отимачи из редова страног народа.
Ови данас за шаку долара отимају своју децу, српску и дају их страним сатанистима, те је овај процес много страшнији, универзалнији и опаснији.

Породица данас не само што је изгубила заштиту сопствене државе, него је непосредно угрожена од своје сопствене државе.

То је једна елементарна, општеприсутна, непосредна опасност, недостатак најосновније безбедности у којој човек живи, светог породичног круга.

А изван тог круга чека нас Барневарн који не прашта…

ИЗВОР: facebook.com / ПИШЕ: Деан РС