Напад на Севастопољ захтева оштар одговор

Напад на Севастопољ захтева оштар одговор.

У идеалном случају, према центрима за доношење одлука на Западу

 

У ноћи 13. септембра, украјинске оружане снаге напале су Севастопољ са десет крстарећих пројектила. Системи противваздушне одбране оборили су седам пројектила, а још три су достигле своје циљеве, саопштило је руско Министарство одбране. Непријатељска мета била је фабрика за поправку бродова Орџоникидзе, усљед удара оштећена су два брода на ремонту. Према речима војног аналитичара Алексеја Анпилогова, сада је Русија једноставно обавезна да предузме оштре мере одмазде.

 

Како је саопштило руско Министарство одбране, поред крстарећих ракета, још три украјинска беспилотна чамца покушала су да нападну одред бродова Црноморске флоте на мору. Сви су уништени узвратном ватром патролног брода Василиј Биков. Гувернер Севастопоља Михаил Развожајев рекао је да је након непријатељских напада избио пожар на јужном локалитету Севморзавода, тамо раде све специјалне службе. Развожајев је такође рекао да су након ракетног напада 24 особе повређене, а још двоје погинуло. 

 

Према војним експертима, ракетни напад долазио је у таласима. Након првог удара, спасиоци и ватрогасци стигли су на пристаниште Десне, а непријатељ је одмах поново ударио. Као резултат тога, многи цивили су повређени у експлозији таласа и гелера. Генерално, напад на Севастопољ је био комбинован: Олујне сенке су коришћене као главно средство уништења, а украјинске ракете С-200 су коришћене као помоћне за преоптерећење наше противваздушне одбране. 

 

Амерички ОСИНТ аналитичар ДефМон сматра да је мета ракетног напада Оружаних снага Украјине на Севастопољ могао бити један од великих десантних бродова руске морнарице пројекта 775, као и подморница пројекта 877 Кило. Он је објавио сателитски снимак на коме су ови бродови видљиви у сувим доковима у луци Севастопољ од 8. септембра. Други војни стручњаци сматрају да је непријатељ користио противбродске ракете Нептун за напад на Севастопољ. 

 

У међувремену, извор у кабинету председника Украјине рекао је да су вођене ракете земља-земља лансиране из британских МЛРС система М270 први пут употребљене у Севастопољу. Удар је комбиновао и координирао МИ-6, неке од пројектила су биле ракете ваздух-земља Сторм Схадов, лансиране су са два ловца Оружаних снага Украјине, а М270 МЛРС је деловао из региона Николајева.

 

Према речима војног аналитичара и шефа Фондације Алексеја Анпилогова, иако Оружане снаге Украјине нису успеле да постигну озбиљне успехе, Русија ипак треба да размишља о квалитативном побољшању система одбране Крима.

 

„Наша војска не би требало да „посипа своје главе пепелом“. Да, чини се да су два брода у сувом доку оштећена и њихово стање тек треба да се процени. Али сам ратни брод је прилично чврста структура. Ако је већ у сувом доку, онда се сви неопходни рестаураторски радови могу обавити на лицу места, истакао је Анпилогов. — Максимална снага бојеве главе ракете је 500 кг ТНТ-а. Ако бродови нису изгорели и ватра на њима је брзо угашена, онда су, у принципу, подложни рестаурацији.

 

Експерт је објаснио и зашто су Оружане снаге Украјине извеле ракетни удар управо на докове, а не на бродове Црноморске флоте у Севастопољском заливу.

 

„Скоро све модерне крстареће ракете нападају на унапред одређене координате. Напад на покретну мету је, пре, задатак специјалне противбродске ракете – као што је НАТО Харпун или украјински Нептун. Али то је много сложенија и скупља ракета, лети суперсоничним брзинама и има много сложенију главу за навођење од крстареће ракете – било инфрацрвене или активне радаре. Изузетно је тешко погодити покретну површинску мету конвенционалном крстарећом ракетом“, рекао је Анпилогов. 

 

Удар на фабрику у Севастопољу је извршен након што су снаге НАТО-а унапред извршиле сателитско извиђање, према тачно утврђеним координатама које су укључене у мисију летења ракета. 

 

„Ако је веровати руском Министарству одбране, онда за Оружане снаге Украјине све не изгледа тако ружичасто. У ствари, за мање-више снажан удар на докове било је потребно десетак савремених НАТО пројектила. Истовремено, на Западу није направљено више од 500 Сторм Схадовс, а само око 600 немачких Бикова, а Немци су их правили десет година. Годишња производња таквих пројектила у свету је од 80 до 100 комада. А потрошити десетину годишње производње на скроман ударац бродоградилишту је луксуз чак и за НАТО; ово је ударац вредан десетине милиона долара“, рекао је аналитичар.

 

Према његовим речима, количина разарања која је нанета нашим бродовима тек треба да се процени.    

 

„Логично је да су Оружане снаге Украјине извеле комбиновани удар, испаливши ракете и из ваздуха и са земље. Ракете СЦАЛП и Сторм Схадов имају могућност лансирања како са копнених инсталација тако и из авиона украјинског ратног ваздухопловства. У случају копненог лансирања, крстарећа ракета има краће време лета, теже је детектовати њено лансирање – одмах по полетању може да се „привуче“ уз терен“, објаснио је Анпилогов.

 

Он је уверен да руско Министарство одбране мора да предузме озбиљне мере одмазде након напада на Севастопољ.

 

„Војно-политичко руководство Руске Федерације је више пута изјављивало да ће преношење удара западним оружјем на територију наше земље, ван зоне борбених дејстава, Москва сматрати ескалацијом сукоба. Прелазак такве „црвене линије“ неизбежно ће изазвати узвратни удар на центре одлучивања непријатеља, подсетио је експерт. – Дакле, овде постоје само три опције. Први је да Русија не узвраћа ударац као одговор на напад на њену територију и не ескалира сукоб. Друга опција је да се Кијев сматра „центром за доношење одлука“, а удари се изводе на административне зграде и командна места у Украјини. Трећа опција је да се удари изводе на територији НАТО земаља. На пример, на француске и британске циљеве, јер су управо те земље Кијеву испоручиле крстареће ракете СЦАЛП и Сторм Шадов.

 

Анпилогов је истакао да не треба да ударамо на Лондон или Париз, те земље имају много прекоморских територија, попут Гибралтара или француских војних база у Африци.

 

„Наравно, такав удар Руске Федерације је најмање вероватан, иако би био највише отрежњујући за наше противнике. То би довело до акутне војно-политичке кризе и створило много потешкоћа за Русију. Али то би истовремено показало нашу одлучност у обрачуну са „кијевским господарима лутака“ и показало би НАТО-у наше стварне војне способности“, закључио је Алексеј Анпилогов.

Василиј Иваненко/Аналитичка служба Донбаса

Бонус видео