Да ли је патријарх џаба био у САД – Владика Добријевић наставља да подчињава СПЦ Грцима!

Тако је наш несрећни епископ источно-амерички Иринеј поново по ко зна који пурасколт тек само “епископ СПЦ (без епархије, привремено и неканонски присутан) у Северној, Средњој и Јужној Америци.” Њему то не смета, рекло би се да му чак и прија.

Athenagoras Human Rights Award bestowed upon His Beatitude Metropolitan Epiphaniy of Kyiv and All Ukraine

His Eminence Archbishop Elpidophoros of America, Exarch of the Ecumenical Patriarchate, together with the Order of Saint Andrew’s National Commander Dr. Anthony J. Limberakis, presented the Athenagoras Human Rights Award to His Beatitude Metropolitan Epiphaniy of Kyiv and All Ukraine during the annual Athenagoras Human Rights Award Banquet held at the New York Hilton Hotel … Continue readingAthenagoras Human Rights Award bestowed upon His Beatitude Metropolitan Epiphaniy of Kyiv and All Ukraine

Hellenic News of America

“5. Најзад, Српска Православна Црква је, силим приликâ, принуђена да својим Високопреосвештеним и Преосвештеним јерарсима и часним клирицима препоручи да се клоне литургијског и канонског општења не само са Епифанијем Думенком и његовим следбеницима, него и архијерејима и клирицима који им саслужују и ступају у општење са њима, сходно канонском начелу да ће се онај који ступа у општење са неким ко је ван општења, и сâм наћи ван општења.”

Добријевић није сматрао ни чудним чињеницу да Његова Светост патријарх Иринеј није саслуживао не само са Украјинцима који су у саставу Фанарске јурисдикције у Америци, него ни са самим архиепископом Елпидофором. Дипломатски и протоколарно имао је сусрет са Еплидофором, али ништа више од тога. Управо због тога, потпуно је невероватно да је Иринеј Добријевић себи дозволио да саслужује са архиепископом Данилом, који је био главни протагониста Вартоломејевог безакоња у Украјини пре постављења Епифанија Думенка, или пак са митрополитом Антонијем из исте црквене групе. И Данило и Антоније су небројено и осведочено много пута саслуживали са Епифанијем и са највећом ревношћу раде на његовом случају.

Оваква дрскост, која се не може оправдати превидом или случајношћу, је отворено изазивање Синода и Патријарха и целог побожног и благовреног народа и клира СПЦ. Ова издаја је још тежа и болнија у тренуцима када српски народ и Српска црква у Црној Гори пролазе можда најтеже тренутке од 1945. и потпуно је несхватљива. Зар један српски епископ да целива и саслужује са онима који аплаудирају Кијевском Мирашу свега седам дана после величанственог дочека светитеља и мученика митрополита Кијевског Онуфрија у Подгорици?

Ако су Емануил Француски и Епифаније Думенко сматрали за нормално и прилично да принесу жаљење и извињење, након што је један од Мирашевих бандита у мноштву и маси успео да се прогура и саслужује са њима у Кијеву, колико тек Иринеј Добријевић дугује образложења и извињења Патријарху и Синоду и уопште пуноћи Српске Цркве.

Међутим, кад неко нема образа, џаба је било шта очекивати.

Василије Милановић & Vidovdan