Да ли је ЕУ оставила Западни Балкан на цедилу?

(Фото Бета/АП)

Избијањем пандемије Ковид-19 на тесту се нашло много тога: не само здравствени системи, политичка и друштвена организованост и одговорност, већ и суштинска питања солидарности и поверења у Европи, пише „Дојче веле” (ДВ).

ДВ наводи да земље Западног Балкана, као и неке земље чланице ЕУ, у ситуацији где се сама Унија бори да се организује и супротстави ширењу корона вируса, кажу да се осећају препуштене саме себи и то у најтежим, ванредним, околностима.

У тексту се подсећа да је, поред многих мера предузетих у циљу суочавања са пандемијом и заштитом сопствених здравствених система, Европска унија од 15. марта увела забрану извоза заштитне медицинске опреме и да је тако опрема чији су извор најпре блокирале Немачка и Француска, сада заустављена на нивоу целе ЕУ и не може се извозити у треће земље.

У Бриселу објашњавају да се и државе Западног Балкана воде као „треће земље”, али указују на неке друге „разлике у вокабулару”.

У Европској комисији, наиме, кажу да у питању није забрана, већ је успостављена шема према којој земље чланице имају могућност да одлучују о извозу специфичне медицинске опреме у треће земље.

Дојче веле, пак, наводи да у Србији ово сматрају као доказ да је европска солидарност само празно обећање.

Немачки медиј подсећа на изјаву председника Александра Вучића да европска солидност не постоји већ је бајка на папиру.

У тексту се наводи и да је Вучић претходно саопштио да је добио обећања од Немачке да ће Србији испоручити додатне респираторе.

Они, међутим, нису стигли, као ни одговор на захтев Србије да се кроз европски Механизам цивилне заштите набаве заштитне маске, наводи ДВ.

Додаје да су критике на рачун европске солидности стигле и из Италије, земље која је најтеже погођена епидемијом Ковид-19.

Амбасадор Италије у ЕУ Маурицио Масари наглашава да ниједна земља чланица није одговорила на позив Рима да им се, преко ЕУ-механизма упути помоћ у медицинској опреми.

„Само нам је Кина одговорила. У сваком случају, ово није добар знак европске солидарности”, поручио је Масари.

На коментаре са Западног Балкана да их је Европска унија „оставила на цедилу”, у Бриселу одговарају да је у овим тешким временима потребна солидарност, те да није време за „полемичке или неутемељене оптужбе”.

Указује се да пандемија представља „невиђену глобалну кризу” и озбиљну „ванредну ситуацију” за јавно здравље грађана, друштва и економија.

„Десетине хиљада људи је заражено, а хиљаде су умрле само у ЕУ. Број заражених на Западном Балкану је у порасту. Европска комисија и Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) пажљиво прате развој Ковид-19 на Западном Балкану, а наше делегације ЕУ су у блиском контакту с надлежним властима”, каже портпаролка Европске комисије Ана Писонеро.

У Европској комисији додају да разматрају како да најбоље пруже подршку региону у ублажавању друштвено-економског утицаја пандемије.

„То укључује и сагледавање могућности преусмеравања финансирања из претприступних фондова (ИПА) и флексибилности у правилима о државној помоћи”, каже Писонеро.

„Дојче веле” наводи да се у овом тренутку у Европској унији по убрзаној процедури ради и на промени регулативе како би Фонд солидарности ЕУ, коме имају приступ и земље које се у процесу приступања, своје ингеренције могао да прошири на помоћ у ванредним ситуацијама у јавном здравству. Тај фонд је, иначе, првобитно основан како би помогао земљама чланицама и земљама у приступним преговорима да се изборе с последицама природних катастрофа, као што су поплаве, пожари, суше и земљотреси.

У тексту се подсећа да је у циљу боље координације са земљама Западног Балкана у тренутној кризи комесар за проширење Оливер Вархеји одржао је и видео-конференцију с премијерима земља региона.

„Помоћи ћемо нашим партнерима у медицинској опреми колико год нам могућности дозвољавају”, обећао је Вархеји, а „Дојче веле” наводи да су те могућности Европске уније о овом тренутку мале.



Чини се да је ЕУ не баш најспремније дочекала ширење пандемије Ковид-19, а у прилог томе говори и чињеница да Брисел има проблем да регулише снабдевање медицинском опремом унутар самих држава чланица и да тек сада, у јеку заразе и ванредних стања, расписује тендере за заједницку набавку заштитних маски, респиратора и лабораторијске опреме, наводи се у тексту ДВ, преноси Танјуг.

У Европској комисији кажу да разговарају с Немачком и Француском како би ревидирале своје одлуке о забрани извоза медицинске опреме.

„Морамо осигурати да сви пацијенти и они којима је то најпотребније буду снабдевени одговарајућом медицинском опремом и то не само у појединачним земљама-чланицама, већ широм Европске уније”, упозоравају из Комисије.

Истовремено, од Немачке се очекује да „испуни обећање” и испоручи милион заштитних маски Италији, као и да немачке компаније које производе или потражују медицинску опрему учествују у заједничким европским тендерима.

И док се Брисел бори да регулише унутрашњу ванредну ситуацију и дође до заједничког европског приступа 27 држава чланица, Пекинг је Италији, Белгији, Србији и Северној Македонији већ изашао у сусрет шаљући им тимове лекара и медицинску опрему.

Европска комисија каже да поздрављају сваки вид „помоћи и солидарности”, како Кине са Европом, тако и унутар Европе.

Истовремено, упозорава се и на велики број дезинформација које, како наводе у Бриселу, злонамерно користе тренутне ванредне околности у циљу пропаганде против Европске уније, преноси „Дојче веле”.



1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.