Срби данима ЗАРОБЉЕНИ на аустријско-мађарској граници: 36 људи без хране и лекова, трудница се СМРЗАВА, бубрежни болесник мокри крв

НАШИХ 36 људи у петнаестак возила са српским регистарским таблицама од 19. марта блокирано је на ничијој земљи, између Аустрије и Мађарске, код граничног прелаза Никелдорф. Међу путницима је и Биљана Гњатић Десница (28), у петом месецу трудноће, а до недеље је била и породица са бебом, али су их Аустријанци пустили да се врате у Беч.

– Сви се смрзавамо у колима, ноћас је било минус шест степени. Гладни смо и прљави, пет дана се нисмо купали. Ја сам у возилу са родитељима, које сам из Немачке, где радим, када је проглашена пандемија, пожурила да вратим у Деспотово, јер тамо немају здравствено осигурање. На овај прелаз смо стигли у четвртак, у пет ујутро, али нас већ нису пуштали да уђемо у Мађарску, иако је Србија тек у петак, у осам, затворила границе. Колона је била огромна – каже Биљана.

Она додаје да је у комбију, поред ње, тежак бубрежни болесник, који већ данима мокри крв. У колони је било првог дана око 250 људи, али су Аустријанци на крају ипак пустили оне са аустријским папирима да се врате. И док су Срби чекали у колима, Бугари и Румуни су несметано пролазили.

– Мађари су нам рекли да би нас најрађе пустили да прођемо, али да не можемо да уђемо у Србију. Све време нас чува аустријска полиција. У почетку смо добијали три пута дневно по једну кифлу са неким намазом, и могли смо да купимо нешто у маркету, у оближњем селу и на пумпи. Сада нам више ни то не дају, па не знамо како ћемо се грејати кад нам нестане горива. Ово је хуманитарна катастрофа! Обишли су нас у недељу службеници наше амбасаде и питали шта треба. Рекла сам да они имају чак и маске, а да се ми данима не купамо, немамо где руке да оперемо, нити ваљано да идемо у тоалет. Службеник је питао да ли да скине и да ми да своју маску. Службеница до њега се смејала. Осетила сам се понижено – каже Биљана.

У колони је и Бошко Шушњар (58), Сомборац, молер по професији, иначе дијабетичар, чија се кћерка Марина Кусић, јавила нашој редакцији.

– Тата је отишао са још неким колегама у Немачку, крајем јануара, на месец дана. Добили су привремени посао. Отишао је да заради паре за сестрину свадбу. До последњег часа послодавац из Штутгарта није хтео да их пусти назад, претећи даим неће исплатити зараду ни за фебруар, ни за март. На крају им је поделио отказе и на аустријско-мађарској граници нашли сусе 19. марта, увече, али нису успели да прођу – каже Марина.

Како објашњава, свима понестаје интернет, храна и вода, лекови, гориво. С обзиром да више не могу ни до пумпе, неће моћи да напуне телефоне, па ће изгубити контакт са породицом… Марина се обратила за помоћ Министарству спољних послова и омбудсману, рекација се чека.

И АУТОБУС НА ЧЕКАЊУ

НА истом граничном прелазу налази се и аутобус са 60-так грађана Србије и Црне Горе, међу којима има и старијих путника и хроничних болесника. Како сазнајемо, Црногорци очекују да њихова влада пошаље врло брзо авион по њих.

Новости