Путници из Суботице кренули ка Београду: Одвезли су нас у камп без објашњења
Око 60 држављана Србије који су синоћ допутовали из Париза, одвезени су у избеглички камп код Суботице, а да им уопште није речено куда их воде, јавила је за Н1 Соња Радевић, чија сестра је једна од путница. Kако сазнаје Н1 од једног од путника, они више нису тамо, већ су аутобусом кренули ка Београду, где ће бити смештени у просторије Војне гимназије.
Соња Радевић рекла је јутрос да су услови у кампу у Суботици нехумани.
“По њих 10 је у једној соби, прљаво је, шетају бубе, смрди и ужасно је хладно. Нико неће да им каже где се налазе, људи су видели таблу за Суботицу из аутобуса. Ако се до сада нису разболели, сада ће сигурно” написала је Радевић.
Рекла је и да су им по доласку из Париза, свима дали папире да су 28 дана у карантину.
“Kаже сестра да би волели да су остали на аеродрому у Паризу, имали су бољи третман. Боље су из дочекали тамо него њихова држава. Изопштени су, немају коме да се обрате”, додала је читатељка Н1.
Редакција Н1 добила је ноћас још неколико порука сличне садржине, са фотографијама, да путници не знају куда их воде, да им нису дали ни маске, ни рукавице, ни воду.
“Велики део људи је дошао са летовања и нема зимско одело. Ово је нарушавање основних људских права. Третирају нас као криминалце. На аеродрому смо били на два метра раздаљине, сада смо сви заједно у аутобусу. Да ли је нормално да ставите људе у аутобус, у сред ноћи, и да их возите негде, а да им не кажете где иду. Да ли је ОK да 2020. године, у 2х увече не знамо где нас воде”, написала је једна од путница којаа је стигла из Париза.
Н1
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
PORASTAO REJTING SIPTARSKOG DIKTATORA NA 18%%%%%%%%%..!!!
Чињеница је да је држава закаснила са одређивањем смештаја као и њиховим опремањем. Уосталом како време пролази све више се истина доказује колико је птопустра направљено због самовоље политичара не слушајући струку и науку. Али и наши СРБИ који су чекали толико дуго у иностранству ми нису јасни. Ако сам себе не чуваш па нико те не може сачувати. Шта су чекали на том треулом нацистичком западу. Кад им је боље било у тој трулој ЕУ чудо ли су долазили у СРБИЈУ. Али то је наша СРБСКА стварност. Свуд је боље но код с оне куће а кад дође сатани пани онда се ти исти питају где је држава и што држава није омогућила хотелске услове господи која се сети државе кад је тврдо и кад треба да се лече у СРБИЈИ где је лечење бесплатно. Част часним изузецима који су се нашли у оваквој ситуацији не својом одлуком и намером.