Да ли ће Србија бити тужена за изгубљену добит у доба короне?

Иако је још увек упитно да ли би предузећа из Србије могла да пред домаћим судовима затраже накнаду за изгубљени добит, страни инвеститори би могли да покрену инвестиционе спорове пред међународним телима за арбитражу у два случаја: ако је у уговорима који су са њима потписани пренебегнута виша сила коју представља пандемија или ако судови утврде да приликом проглашења ванредноог стања није испоштована законска процедура.

Фискални савет је у својим оценама буџета за 2020. годину навео да су своте које Србија издвајаја за спорове које је изгубила пред међународним арбитрима достигле цифру од око 200 милиона евра, углавном због непоштовања уговорних обавеза.

Премијерка Ана Брнабић је на прошлонедељној конференцији за новинаре имплицирала да су се мере ограничења кретања грађана и рада појединих предузећа постепено уводиле, како би држава умањила могућност да буде тужена страна за изгубљену добит у споровима пред домаћим судовима.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже да им се нико није обраћао да потражи њихову помоћ по питању тужбе против државе и да је још рано за то. Ако се неко уопште одлучи, казе да се то може очекивати тек кад прође ванредно стање.

Неки адвокати са којима је разговарала Нова економија наводе да је још увек рано да се разматрају тужбе против државе, а да ће клијенти такав потез разматрати тек када прође ванредно стање. Додају и да би требало прегледати све уговоре са страним улагачима и проверити да ли експлицитно предвиђају пандемију као такозвану вишу силу, приликом које се држава одриче од одговорности за потенцијалне губитке.

Kад је реч о малим бизнисима који су отишли под кључ због короне, Тијана Kојовић из канцеларије за корпоративно право БДK Адвокати, сматра да устав прописује да се слобода предузетништво може ограничити законом, између осталог, ради заштите здравља људи.

Kако каже, одлука о привременом затварању кафића, ресторана и шопинг центара донета је на основу Закона о заштити становништва од заразних болести, који даје опште овлашћење Влади да доноси мере за сузбијање епидемије.

Ова мера јесте у функцији заштите здравља људи, и мислим да би сигурно прошла и тест пропорционалности у односу на ту своју сврху, оцењује Kојовић.

Она додаје да из ис истог разлога (привременост и неопходност ради заштите здравља људи јер само коришћење имовине, тј. обављање делатности представља ризик за здравље), мере не би могле да се квалификују ни као одузимање или ограничење права на имовину које даје право на накнаду.

Председница Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) Вида Петровић Шкеро је навела да за ограничења права свако може да тужи државу, али да ће суд пресудити у њихову корист само уколико мере нису биле донете или спровођена мимо правних прописа.

Петровић Шкеро је казала и да релативно нов закон који регулише проглашење ванредних ситуација предвиђа и могућност пандемија, да је проглашење ванредног стања регулисано Уставом, али да је упитно како су мере ванредног стања проглашене.

“Устав каже да се ванредно стање уводи када се обичним законским мерама не може више спровести све што је потребно. Да ли је и ко је процењивао такву ситуацију је велико питање, јер је то код нас предложио министар одбране (Александар Вулин). То је доста чудно зато што у нормалним околностима то треба да предложи Народна Скупштина”, наводи Петровић Шкеро.

Она је додала да не зна да ли Скупштина, док још увек нису биле проглашене мере које забрањују окупљање већег броја људи у затвореном простору, није могла да се састане, као и да се парламент не распушта ни у периоду ванредног стања.

“Да ли је могло да се обезбеди да посланици имају маске и рукавице, или да не заседају у згради Скупштине ако им је мала, као што сада Влада заседа ван своје зграде због опасности од епидемије, ја то не знам. Али знам да је по Уставу Скупштина тело које првенствено може донети тако велике и значајне мере за функционисање државе. Сада се поставља питање да ли онај који је предложио ванредно стање могао да процени да Скупштина фактички не може да заседа”, рекла је Петровић Шкеро.

Оценила је и да би се избегле додатне штете од пандемије, које ће на глобалном нивоу бити велике, морају да се појачано прате законске и уставне норме, да тренутна ситуација представља велику неизвесност, као и да је тешко да је неко могао да предвиди у уговорима потписаним у претходним месецима могућност природне катастрофе и пандемије.

Економиста и консултант за страна улагања Милан Kовачевић наводи да би већини уговора требала да искључи могућност накнаде штете и да је генерално правно да се у случајевима више силе уговорне стране треба само да гледају да избегну да оштете једна другу, али да могућност покретања инвестиционих спорова не би искључио.

“Не бих искључио ту могућност јер је председник (Александар Вучић) увек говорио да ће Србија нудити боље услове од других земаља”, наводи Kовачевић и додаје да би у случају да би да Уставни суд оцени да ванредно стање није проглашено у складу са свим домаћим прописима дошло до “већег ризика (од инвестиционих спорова)”.Он је казао и да је већина раније потписаних међудржавних уговора са страним компанијама, закључених пре укидања Закона о страним улагањима, вероватно није подложно ризику од тужби.

Тим Нове економије