СРЕЋНА НОВА 7529. ГОДИНА! Када сунце у подне 2. априла пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново Лето 7529. по Српском календару Светог Саве!

Српски календар Светог Саве, са симболом за време ( ), био је званични календар свих српских држава и Српске православне цркве све до 1881.

Када сунце у подне 2. биљара (априла) пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново Лето 7529. по Српском календару Светог Саве. Тог дана укрстиће се северна и јужна енергија и то ће најавити долазак новог лета. Пресек енергија је планетарни дан енергетске равнотеже. Познато је да календар и симбол за време имају само они народи који су некад у прошлости достигли висок степен цивилизације.

Српски календар Светог Саве, са симболом за време ( ), био је званични календар свих српских држава и Српске православне цркве све до 1881. Међутим, те године, скривено од српског народа, потписана је „Тајна конвенција” између Аустријског царства и Србије. По налогу потписника „Тајне конвенције” Чедомиља Мијатовића, министра Србије, избрисана је целокупна историја и наука српског народа, која се до тада учила на Великој школи, а са њом и Српски календар.

На основу „Тајне конвенције”, Србија се обавезала да ће увести Јулијански календар као званични календар Србије и Српске православне цркве. Међутим, са овим се није сагласио митрополит Михаило, па је министар црквених дела, историчар Стојан Новаковић, протерао митрополита Михаила из Србије и установио незакониту црквену јерархију.

Незаконита црквена јерархија спровела је наређење цара Фрање Јосифа, и Јулијански календар је од 28. јуна 1881. године, на Видовдан, постао државни и званични календар Српске православне цркве. Тако је први пут у историји Свете српске цркве уведен туђ календар као званични календар.

Тако је дан посвећен Светом Стефану, деспоту српском, са 19. јула померен на 1. август. У Црквинама на гробном камену Светог Стефана пише: „у Лето 6935. месеца јула у 19. дану”. Датирање на гробном камену Светог Стефана је по Српском календару Светог Саве, а српски народ слави дан Светог Стефана деспота српског по туђем Јулијанском календару 1. августа који је наметнуо цар Фрањо Јосиф.

Изједначавање календара и празника
Необична је била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, међутим, Срби до тада нису користили Јулијански у црквама, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.

Године 1945. Нова година проглашена је за државни прзник и добијала су се три слободна дана, која су се спајала и у јануару се добијало седам слободних дана, што је помогло да се прослава Нове године по Грегоријанском календару прихвати.

Протојереј Љубомир Стојановић каже да Црква увек наступа тако да не господари вером, већ да буде помагач радости.
Како каже, смисао празника је у томе да човек промишља себе и види себе и у вечности.

“Јован Златоусти каже да Хришћани нису ни против кога, нити против ичега, већ убеђују сваког човека да се боре за један дан – дан незалазни, за вечни живот, а онда ће и ови остали дани бити лепи и врло је важно да на тај начин разумемо поруку Цркве, не као грубо мешање, већ као покушај да на смислен начин служи бољитку човека и света”, каже Стојановић.

Наводи да је на нашим просторима прослава Нове године уведена у време комунизма када је, каже, божићни пост обесмишљаван свињокољима, а Нова година наметана као ритуал нове религије која се звала атеизам.

Патријарх Павле рачунао време по српском календару

“Многи споменици и манастири датирани су по српском календару. На пример, споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање. Најновије истраживање које смо урадили прие две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по српском календару”, рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.

Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се миењају енергије.

Компјутерско датирање из средњег века
Према правилима за употребу српског календара, прво се наводи година па месец и дан, за разлику од других који приказују прво дан, па месец и годину или англосаксонског где је месец пре дана.

То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.
Једино где се у целом свету примењује протокол о редоследу бројки као у српском календару јесте компјутерска обрада, што је и дефинитивно потврђено увођењем система стандарда ISO 8601.

Извор: Правда, Танјуг, Блиц, galaksijanova.rs, atvbl. com