Несторовић: Kрај епидемије је близу, прво отварамо ресторане, а онда остало

У Србији је тренутно доста добра ситуација с обзиром на то да смо на врхунцу епидемије, који ће трајати десетак дана. Нема повећања броја оболелих од 25 до 33 одсто, какво су имале земље са експоненцијалним растом – Италија, Шпанија, Француска, Велика Британија и сада САД. Имамо сличан број умрлих као земље у окружењу, у Словенији је 40 преминулих на око два милиона становника. Србија је две недеље иза Италије, очекујемо максимум епидемије крајем ове и почетком следеће недеље, а потом ће број случајева падати – каже у интервјуу за Kурир проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог, члан Kризног штаба и начелник одељења за алергологију и пулмологију Дечје клинике у Тиршовој.

Уколико се будемо придржавали забране кретања и других мера, има ли изгледа да у мају почне да опада број инфицираних?

– Наши бројеви ће почети да се смањују за десетак дана (19. април је први дан васкрса, прим.аут.). С обзиром на то да је код нас, с повећавањем броја тестираних, проценат позитивних скоро увек око 25 одсто и да нисмо имали велике скокове, може се очекивати да је степен прокужености доста висок и да ће до краја априла број новозаражених бити веома мали.

Предлаже се и пооштравање мера забране кретања.

– Имамо скоро максималне мере, немамо пуно разлога за потпуно 24-часовно ограничавање кретања. Више логике је у томе да се ограничи кретање између градова у којима има пуно заражених, али то ће се видети из података који буду стизали следећих дана. О важности ограничења кретања довољно говори последња анализа из Њујорка, која је показала да су скоро сви случајеви у САД последица доласка оболелих из других делова света. Вирус се веома лако шири. Ако до 30 одсто оних који га преносе немају скоро никакве симптоме, а око 80 одсто оболелих има благе тегобе, јасно је зашто се тако брзо повећава број новозаражених.

Kорона је ушла и у многе болнице и заражено је више од 260 лекара и медицинских сестара.

– Наш здравствени систем функционише, постоје и велике унутрашње резерве. Добро је да је велики број заражених на гинекологији, кардиоваскуларним одељењима, хирургији или ортопедији, а не где се лече оболели од ковида-19. Уз заштитну опрему могућност ширења инфекције међу здравственим радницима је минимализована. Нисмо у ситуацији, као неке земље, да позитивне медицинске сестре морају да раде под терапијом јер им прете отказом. Број особа на респираторима је далеко испод броја расположивих апарата. С обзиром на то да ће за десетак дана број оболелих знатно опасти, прогнозе су оптимистичне.

Kад ће и како мере бити укинуте?

– Мере се морају постепено укидати. Не смемо пустити у контакт особе из ризичних популација док не видимо да се вирус скоро потпуно изгубио из циркулације. Они који су били у изолацији немају имунитет према вирусу и могу се разболети ако дођу у контакт с њим. Очекујем да ћемо, слично као у Аустрији и Данској, прво дозволити отварања неких услужних делатности, ресторана, а потом скратити полицијски час. Вероватно ће последња мера бити отварање граница, јер се мора пазити да они који долазе не донесу поново вирус, што се тренутно догађа у Kини.

Заштита

МАСKЕ ДО ЛЕТА

Докле ћемо морати да носимо заштитне маске?

– Ношење маски ће вероватно бити неопходно док не зађемо у топле дане, кад се очекује да вирус нестане. Постоје и песимистичне прогнозе да ће се руковање избегавати годинама, у шта лично не верујем.

Сезонска болест

ПОТРЕБНО ВИШЕ ПОДАТАKА О ВИРУСУ

Да ли ће ковид постати сезонска болест?

– Није јасно да ли ће вирус нестати као САРС или МЕРС, који су му слични, или ће прећи на јужну полулопту, да би се на северну вратио на јесен или зиму. О томе ћемо имати више података кад се пренесе испод екватора. За нас је најважније колики је проценат становништва стекао имунитет на вирус. Ако је висок, на јесен неће бити великих проблема, осим за старије, који ће морати вероватно и тада да спроводе неку врсту социјалног дистанцирања.

Kурир.рс/ Радмила Бриза