Данас је Велики петак: Најтужнији дан у историји, обичај каже да треба да оперете косу, почистите дом и не пуштајте музику

Данас је Велики петак, дан којим се обележаба распећа Исуса Христа. Ово је најтужнији дан за све хришћанске вернике. Овим чином Господ је пристао на жртву распећа на крст, и тиме примио све грехове човечанства на себе.

Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.

На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу.

Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни га!”. Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”.

На Велики петак се не служи литургија, осим ако су Благовести. Строго се пости, и једе се само суви хлеб и пије вода. Обичај је да се фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв.

Такође се и не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Ускрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнијих у недељи страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења које православна црква ове године обележава у недељу, 19. априла. У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађајима у дане страдања.

Жене на овај дан традиционално фарбају ускршња јаја, и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник.

Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа”.

ОБИЧАЈИ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

На Велики петак поштује се строги пост. У кући се не пали ватра, не кува се, чак се и хлеб не меси.

Међутим, Срби верују да је најтужнији дан у хришћанству најбољи за калемљење воћа, јер се прими све што се тог дана накалеми.

На овај дан не слуша се никаква музика, не пушта се музика, а не оглашавају се ни црквена звона.Поред тога, Срби верују да на Велики петак не треба јести коприве.

У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук сањати будућег супруга у ноћи уочи Велике суботе.

Верује се и да она која опере косу целе године неће имати главобоље, као и да ваља кућу почистити, односно помести метлом, па потом ту метлу бацити. Тако одлази све зло из куће и домаћинства.

Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара. У неким нашим крајевима обичај је да се верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је она положена.

По народном веровању, приликом провлачења се треба помолити Богу и помислити неку лепу жељу, а та жеља ће бити испуњена.

Новости