Флертовање са ЛГБТ особама и муслиманима: од вере у Христа до „религије љубави“
Папа Франциско (Фото: Пиксибај)
У последње време јављају се врло красноречиви сигнали који указују на то да део црквених јерарха претвара хришћанство у неку врсту аморфне „религије љубави“ за све и свашта. Ти сигнали долазе и из Ватикана, али и из појединих помесних православних цркава. Покушаји да се преиспитају ставови према ЛГБТ особама и сексуалним мањинама, да се очигледно подрже муслимани: све је то представљено под паролом „љубави за све“.
Спасавање Јеванђељске блуднице и помоћ римског папе трансродним проституткама: има ли разлике?
Године 2020, 29. априла италијански портал ilfattoquotidiano.it објавило је материјал, чија је суштина следећа.
Скриншот чланка са портала ilfattoquotidiano.it
Једна група трансродних особа – проститутки латиноамеричког порекла, која је се бавила грешним занатом у италијанском граду Торвајаник, изгубила је клијентелу због каронавируса. Они су се за финансијску помоћ обратили римокатоличком свештенику Андреау Конокјау, који се неко време бринуо о њима. Међутим, убрзо су се његове могућности исцрпиле и сиромашне трансродне проститутке нису имале другог избора него да се обрате папи, што су учиниле и преко кардинала Конрада Краевског. Било би логично да када се новац од пароха потроши, онда да се обратите кардиналу, а када се и код њега исцрпе средства, тек онда папи. Али сиромашни транссексуалци одлучили су да не оптерећују кардинале.
Како је папа реаговао? Према Андреау Конокју: «Реакција папе Фрациска била је тренутна и кардинал Крајевски је лично довезао сву потребну помоћ.» Радосне транссексуалне особе у знак захвалности снимиле је звучну поруку на шпанском: «Хвала папи Франциску. Бог вас благословио, хвала вам на свему. Хиљаду благослова. Нека те Девица заштити.» Андреау Конокју је пак рекао да ове трансродне проститутке веома воле папу Фрациска, као и да имају јаку веру. Последње речи су чак наведене у наслову чланка портала ilfattoquotidiano.it: «Људи (трансродни људи – редакција.) су сами, али имају велику веру.» Чини се да је овде подразумевана вера у папу Фрациска. И у овој читавој причи није значајно толико што је папа помагао тим људима, већ шта је оно што је пропаганда даље урадила у медијима.
Питање гласи: шта би било да папа није учинио добро дело помажући овим људима? И да ли је као критеријум за давање помоћи оним који су запали у невољу важан њихов род? Погледајмо у Јеванђеље. Тачно, не постоји опис како је Христ поступао са трансродним људима, али постоји прича о томе како је доведена жена која је ухваћена у прељуби.
«А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;
А Мојсије нам у закону заповједи да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус се саже доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу. Па се опет саже доље и писаше по земљи. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи. А кад се Исус исправи, и не видјевши ниједнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.» (Јован 8, 3- 11).
Да ли је блудница из Јеванђеља била грешница? Безусловно. Да ли ју је Спаситељ осудио? Није!
Да ли су трансродне проститутке којима је мој папа помогао грешне? Безусловно. Да ли их је поглавар РКЦ осудио? Није!
Испоставља се, дакле, да се папа понео попут Христа? Наравно, да није. Подсетите се да је Спаситељ рекао блудници: «Иди и више не греши.» Да ли су ови сиромашни трансродни људи чули те речи од папе Фрање? Портал ilfattoquotidiano.it о томе ништа не каже. Међутим, проблем је у томе да папа њима није могао ништа тако да каже из разлога што то не би звучало толерантно, већ би било увредљиво за трансродне проститутке. Уосталом, и такве особе могу бити увређене. Њих не треба вређати, већ показати да их волиш. А разобличавање грешника због греха? То није ни модерно ни европски. Стога је папа, а претходно римокатолички свештеник, једноставно помогао овим проституткама да преживе одсуство клијентеле на улици, а затим да се врате свом занату.
Постављамо питање: Да ли су у Италији само проститутке страдали од карантина због коронавируса? Запослени у туристичким услугама су такође остали су без средстава за живот: туристички водичи, туристички агенти, преводиоци. Запослени у авиокомпанијама суочени су са претњом масовних отпуштања. Колосални губици настају у малим предузећима, код различитих трговаца и тако даље. Међутим, њима се упућује незнатна помоћ. «Папа је помогао групи туристичких водича» – кога је за то брига? Међутим, ако се нагласи, прво, да се помоћ даје Латиноамериканцима (тј. мигрантима), затим да се још ради и о транссексуалцима и проституткама. То је заиста «бомба» потребна пропаганди. О томе се може трубити на различитим медијима до миле воље о томе како папа воли трансродне проститутке, а они заузврат јако воле папу!
Неколико дана пре појаве ове информација о „директној реакцији“ папе Фрациска на апел трансродних проститутки, председник немачке бискупске конференције, лимбуршки бискуп Георг Батцинг, позвао је Ватикан да призна да су хомосексуални парови имају „Божији благослов“. Истина, новинске агенције још нису известиле да су хомосексуалци снимили видео обраћање бискупу Георгу Батцингу, али нема сумње да ће сепосле оваквих позива и то догодити и да ће у тим порукама волети и Георга Батцинга, као што воле и трансродног папу Фрациска.
Пре него што схватимо да ли је то заиста љубав или нешто друго, даћемо још неколико примера те „религије љубави“ само овај пут из „православног табора“.
Ко „уједињује народе око наде у вечност“: Рамазан или Христос?
Године 2020, 24. априла, честитајући муслиманима почетак поста, глава америчке архиепископије Константинопољске патријаршије, архиепископ Елпидофор (Ламбриниадис) написао је на свом Твитер налогу: «У овом тренутку, када нам је потребна глобална солидарност, желим да изразим жељу да Рамазан помогне уједињење народа и нација око смисла живота, наде у вечност, за ширење мира и добре воље на земљи, како би заједно превазишли ову светску пандемију.»
Отприлике исто то је рекао и александријски патријарх Теодор. Православни лист Orthodox Times наводи његове речи: «У име истинитог Бога, хришћани и муслимани, уједињени као браћа, скупљају храброст.“
Скриншот издања Orthodox Times-а
Патријарх Све Африке, честитајући председнику Египта почетак месеца Рамазана, рекао је: «Желио бих да пренесем своје искрене жеље из патријаршијског светог манастира Светог Ђорђа свој нашој браћи и сестрама, свима који живе у благословљеној земљи Египту, јер свети период Рамазана почиње у зору. Желим им да имају благослов милосрдног и великог Бога. Нека добију Божји благослов кроз своје свакодневне молитве и кроз узвишење својих срца пред истинским Богом.»
На овом месту је немогуће а да се не постави питање – Шта је „прави Бог“ за александријског патријарха, ко је то? Бог Мухамеда?
Ове изјаве јерарха Константинопољске и Александријске патријаршије (који су успут признали и тзв. Православну цркву Украјине) су „ремек-дело“ богословске мисли. Они су фактички одрекли свог Бога: „Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.“ (Дела 4, 12). Изјаве и ставова Помесног Константинопољског сабора из 1180. године: «Анатема Мухамеду, [и његовом] оскрнављеном учењу, преношено у Кур’ану, у коме он исповеда да Господ, Бог и Спаситељ, наш Исус Христ, није Син Божји; где он назива зло добрим и мења светлост за таму, такође [анатема] и за своје лоше учење, супротно светим упутствима Христа и мудрих светитеља, такође [анатема] и онима који су га надахњивали на размишљање и подучавали овим лошим и презреним мислима, било да је то ко од људи, или ко од злих демона и отац зла, или сам покварени Мухамед, који је из себе изродио тако ружне плодове; анатема онима који [верују] да је Мухамед пророк и посланик од кога су примили учење и заповести које су у супротности са Христовим учењима.» Узгред речено, у оригиналној верзији Томоса из 1180. године, ова анатема звучала је још жешће: „…поврх свега тога предајући анатеми Бога Мухамеда, о коме је рекао да је он сам Бог, да се Бог није родио и да није рођен, и да нико се није јавио, сличан њему.»
У овом случају, важно нам је да схватимо из којих мотива су архиепископ Елпидопхор и патријарх Теодор дозволили себи да дају такве изјаве. Поента је да се овде не ради ни о каквој црквеној дипломатији. Изјаве да Рамазан уједињује „народе и нације око смисла живота, наде у вечност“ надилазе дипломатску љубазност.
Стремљење ка универзалној љубави или одступање од Христа?
Упркос свим различитостима наведених примера: окретање латина према ЛГБТ популацији и похвале фанариота и александријаца муслиманима, оне имају нешто заједничко. А то је: жеља да се људима покаже „љубав“, без обзира на њихове грехе и заблуде. И у овим и у другом случајевима видимо како се хришћанство дегенерше у религију неке апстрактне „љубави“. Ради ове „љубави“ човек може одступити од основних хришћанских догми, моралних заповести и, застрашујуће је рећи, чак и самог Христа. Да ли се у поменутим изјавама ради о манифестацијама истинске љубави, оне љубави коју је заповедио Христос, говорећи: „ Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом» – ово је прва и највећа заповест; друго је слична њој ње: „Воли ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22, 37-39)?
У једном од својих писама свети Игнатије Брјианчанинов пише: «О љубави према ближњем ми знамо из учења отаца, знамо да такве љубави има две врсте: природна и јеванђељска, или у Христу. Природна је насађена у нама при нашем стварању и зато је, без обзира на то, у свакој особи. Она је оштећена, као и друга добра својства, падом или грехом предака, па је стога код сваке особе подложна већим или мањим, краћим или дужим променама. Христос, који на чудесан начин лечи све наше болести, такође исцељује и оштећену љубав: заповешчу да се љуби сваки човек.» На другом месту пише: „Природна љубав ономе који се воли доноси земаљске ствари. Она не мисли о небесима. Она је непријатељска према Небу и Духу Светом, јер Дух захтева распеће плоти. Она се противи Небу и Духа Светог, јер је она под контролом злог духа.»
Критеријум праве љубави према човеку је врло једноставан – желети му вечито спасење душе и учинити за то све што је могуће. Међутим, ако је човек на путу ка погибељи, препуштати га томе није ствар љубави, већ нечега супротног. А управо тако изгледа попуштање помагању трансродним особама, као и апели да се признају хомосексуални бракови, те тврдње да Рамазан уједињује народе за вечност.
Добра вест о Царству Божијем започела је проповедањем покајања: „Од тог тренутка Исус је почео проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско.“ (Мт 4, 17). Реч „покајање“, као што знамо, дословно значи „промена мишљења“. То јест, да би људи могли ући у Царство Небеско, морају се одвратити од греха, они се морају променити. Данас из уста архијерарха чујемо нешто управо супротно: „из љубави према људима“ хришћанство се мора променити како би одговарало људским слабостима, заблудама и греховима. Но, да ли када подржавамо људске грехе можемо говорити о истинској љубави?
Председник Немачке бискупске конференције, кога смо већ споменули, бискуп Георг Бутцинг са жаљењем је напоменуо да Црква на пољу сексуалног морала следи „морал забране“. Последица тога је да „Црква не одговара таквим друштвеним појавама као што су сексуални однос пре брака или ван њега, пракса хомосексуалности или развода“. То доводи до тога, према римокатоличком бискупу, да ниједна особа не може да испуњава захтеве Јеванђеља, док Црква не одговара савременим идејама у сексуалној сфери. У складу с тим, Црква се мора променити или другим речима покајати. И данас се то зове „љубав“ према ЛГБТ особама, муслиманима и свему осталом.
Пред нашим очима је монструозна замена појмова. Љубав није намењена да подучи човека на путу ка Христу, већ да га успава на путу погибељи. И они покушавају да нам представе ту „љубав“ онако како ју је заповедио Христос. Ради ње, човек се наводно може одрећи и морала и верског учења. Међутим, да не бисте упали у ову веома лепу замку, морате се присетити шта је права љубав. „И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. “ (2. Јован. 1, 6). А сам Господ је рекао: „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.“ (Јован 14, 15). „ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.“ (Лука 13,3).
С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
