Знате ли ко су русаље? Налазе се у Србији, предвиделе су Велики рат и убиство краља Александра, људи им и данас верују

То што је антрополог имао само једну ногу није га спречавало да много времена проводи на теренским истраживањима, па је и у нашим крајевима у току вишемесечног крстарења прикупио “материјал за који верује да ће у научном свету изазвати велику сензацију”, читамо у новинама оног времена.

“Господин Киперс Соненберг објављује са својих путовања по Југославији сталне штампане билтене, у којима себе на насловној страни назива ‘Једноногим’. Једноноги путује на челу једне праве мале експедиције, коју сачињава још и његова ћерка госпођица Хајмтрот Киперс, затим специјална фотографкиња госпођица Ева Ким и научников син млади господин Киперс” – представљају новине експедицију која је пропутовала велики део земље, трагајући за необичним веровањима и обичајима.

Испитивао је мистерију из Дубоке, падавицу из Звижда.
Екипа др Киперса задржала се врло дуго на Хомољу, где је овај немачки научник у првом реду испитивао мистерију Дубоке. Падавице из Звижда, по мишљењу др Киперса, представљају један проблем првог реда.

Немачки научник сложио се са др Радованом Казимировићем, нашим познатим испитивачем загонетних појава у народу, да у случају дубочких падалица није посреди никакав медицински комплекс, већ да се овде ради о појавама метапсихичког карактера” – читамо у тексту у коме се даље наводи и како је др Киперс објавио “целу једну библиотеку о својим испитивањима Балкана”.

Русаље су на Духове прорицале и предвиђале, па и почетак Великог рата и убиство краља Александра.

Од др Киперса сазнајемо како су русаље, као практично необјашњив феномен, на Духове, прорицале. Прича се – навео је он – да су предвиделе почетак Великог рата, убиство краља Александра, велике суше и неродне године.

Посреднице између живих и душа умрлих

Киперс и Казимировић су, очигледно, делили фасцинацију “тајном русаља”, о чему су разговарали и током заједничких сусрета (један од њих овековечен је и фотографијом у књизи др Казимировића “Чарање, гатање, врачање и прорицање у нашем народу – прилог испитивању тајанствених духовних појава”, објављеној 1940. године у Београду). Др Радован Казимировић је управо током 1938. и 1939. био присутан током “падања у занос” русаља о Духовима, у Дубокој (име села први пут је забележено на једној мапи из 1723. године), општина Кучево (данас Браничевски округ), о чему је писао у неколико наврата у београдском “Времену”, али и у својој књизи.

Русаљке не реагују на убод игле.

Казимировић пише: “За време транса и оне су као мртве. Оне ни најмање не реагују на убод игле, које је, у мом присуству вршио др Милорад Драгић, познати испитивач народног живота. И досадашњи испитивачи су стално вршили те опите, али илузорно, јер је тело русаљке заиста неосетљиво.

“Међутим, наше русаљке својим духовним очима (јер су телесне мртвачки затворене) виде оно што ми обични не видимо! Медицина не признаје видовитост у тим случајевима, док некромантију сасвим одриче. Све оно што личности у трансу виде, она сматра као ‘бунцање’, ‘халуцинације’, као ‘плод помућене свести’. Међутим, чувене русаљке долазе у трансу и до чудног дара прорицања.

У Вевчанима код Струге Мелентије је разговарао са децом умрлом пре 20 година.

Казимировић описује призоре којима је ту и сам присуствовао: “Тајанствено падање почиње страшним криком и падалице у тај тренутак падају на ледину потпуно обезнањено. Прекидају везу са овим светом и ступају у контакт са другим сферама и загробним животом. Тада дух русаљке (падавице) као да странствује, путује на онај други свет. Веза духа са телом тада је минимална. Тело је потпуно неосетљиво. Жена је за 99 посто мртва и 1 посто само у животу.

Позивају мртве и проричу

Чувена је Калина из Дубоке најстарија и најчувенија русаљка у Звижду. Она четрдесет година “пада” стално, другог и трећег дана Духова. Раније је “падала” и по двапут дневно.

Њен транс увек дуго траје, по три сата. Сваки њен шапат са страхопоштовањем слушају и жене које њу држе чврсто и чувају да се не грува… И она позива мртве и прориче.
Калина је 1916. прорекла у трансу ‘да ће Бугари отићи из Дубоке као што су и дошли, и да ће Срби поново завладати овим крајевима…’

Да је Бугари не би убили, њу су за време транса однели у општинску судницу, где је и прорицала.

У ритуалу се велика и мистериозна моћ одувек приписивала и музици. Многи су дошли до закључка да јецаји караба, народног дувачког инструмента, имају готово чаробну моћ.
О карбашевој музици Казимировић бележи: „Можда ти свирачи и жалосни јецаји карабаша русаљи у трансу изгледају као звуци који допиру са неке више сфере, као музика духова“.

Смртни занос
“У стању самртног заноса, када би помодреле, укочиле се и никакву бол не би осећале, комуницирале су са мртвима и преносиле њихове поруке. По неколико мушкараца држало им је тада једну руку, јер су русаље у том стању располагале натприродном снагом. Након повратка из транса, који може да траје и до пар сати, нису биле свесне ни једне изговорене речи”.

Посреднице са мртвима
Својим говором и понашањем оне престављају, на неки начин, посреднике између живих људи и душа умрлих. И у овоме је и кључ решавања ове мистерије, која се само на религиозној бази може решити…” – закључује др Казимировић.

Магазин Новости