Олбрајтова и даље активно учествује о судбини Косова и Метохије

Док се чека обнова дијалога Београда и Приштине којег нема годину и по, спекулише се о томе слаби ли подршка и каква је сада улога и однос САД према двема странама. То питање покренули су бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт и конгресмен Елиот Енегел у једној онлајн расправи. Изнова се спекулише и о идеји корекције граница или размене територија. У међувремену, чекају се избори – редовни у Централној Србији и на јесен у Америци, али и на Космету. Влада Куртија срушена је 50 дана од формирања због неслагања коалиционих партнера.

Једна дискусија о одговору на пандемију коронавируса у америчком Конгресу скренула је у причу о Косову. Скренуле су је изјаве бивше америчке државне секретарке и вишедеценијског албанског лобисте о промени односа САД према Приштини, о томе да Александар Вучић поткопава демократију на Косову и да Београд покушава да подстакне земље да повуку признање.

“Морам да кажем са жаљењем да САД не помажу у решавању овог питања”, рекла је Медлин Олбрајт.

“И сада се чини да се Сједињене Државе удаљавају од билатералних обавеза које смо имали у прошлим администрацијама, почевши од Клинтона, Буша и других”, сматра конгресмен Елиот Енгел.

Реч је о демократама које администрацију оптужују да је тешке руке у приступу Косову, да жели да се постигне договор по било коју цену, не водећи много рачуна о интересима њиховог савезника – Приштине.

“То показује да би ти људи желели да Србија само призна независно Косово и да нема својих легитимних захтева. Није нимало случајно што је нама много, нећу да кажем лакше, јер није лако, али много више очекујемо од Трампове администрације него од Олбрајт и Енгела”, рекао је председник Александар Вучић.

Када се говори о очекивањима од садашње администрације, после Болтона, мисли се на Ричарда Гренела, Трамповог изасланика за дијалог.

“Долазак Гренела је заиста нешто променио јер је нешто јасније, директније критиковао Аљбина Куртија и подржавао званични став Београда. Он је на груб начин захтевао скидање такси”, каже колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић.

Преговарачки сто без преговарача
У међувремену, иако за преговарачким столом још не седе преговарачи, углавном се и даље само демантује шта на њему од опција није.

“Видим промену тактике, стратегија се неће мењати, немамо назнаку тога. Тактика се променила у томе јер је Гренел изгледа почео да размишља о разграничењу. Сада када Гренел говори или размишља о разграничењу, то за њега значи корекција граница а не подела Косова”, каже Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду.

За идеју промене граница простор је оставио Жосеп Борељ реченицом – биће како се Београд и Приштина договоре. Не и Мирослав Лајчак, одговарајући на спекулације о тајном договору Тачија и Вучића о размени територија, рекавши да такав план није видео.

“Не постоји правни за тако нешто, и због тога нико неће јавно да предложи. Чини ми се да је ту Гренел ишао на једну другу опцију, да је рачунао на фактор изненађења, као током Преспанског споразума. Дакле, нешто су се састајли Ципрас и Заев, па је то трајало шест месеци. Изнебуха, одједанпут се појавио споразум”, каже Пророковић.

“Мој утисак је да ће Аљбин Курти и овај део косовске интелигенције, део странака које се противе разграничењу, да ће покушати да издрже барем до новембра, док не виде да ли ће Трамп бити поново изабран или ће, на њихову радост, бити изабран Џозеф Бајден. Ако би Бајден дошао на власт, онда више не би било потребе да причамо да ли се променила америчка политика, јер би се америчка политика према Косову вратила на старо”, каже Смајловићева.

Ипак, не треба заборавити ни подршку републиканаца Приштини. Још је 1992. године Буш старији послао поруку да ће, у случају да Србија започне етнички конфликт на Косову, САД бити спремне да против Срба ангажују војну силу.

За време Буша млађег, Косово је једнострано прогласило независност. Од резултата на новембарским изборима у Америци, зависиће за време чијег мандата би за косовско питање могло да се нађе решење.

РТС