Власт каже – задуживање било јефтино, економисти да улазимо у дужничко ропство

Александар Вучић (Фото: Јутјуб)

Министар финансија каже да је исплата сто евра грађанима Србије заправо сигнал колико је држава јака и колико је, како каже, способна да терет кризе поднесе. Али, готово истовремено са вестима о помоћи грађанима, стиже и вест да се Србија поново задужила продајом државних обвезница за две милијарде евра на међународном тржишту капитала. Док власт уверава да је то задуживање било изузетно јефтино, поједини економски стручњаци тврде сасвим супротно: да држава улази у „дужничко ропство“.

Један економски потез који је Влада Србије недавно повукла јединствен је у региону – Србија се уместо код ММФ поново задужила на међународном тржишту капитала.
Србија је продала државне обвезнице у износу од две милијарде евра, по каматној стопи од око три одсто. Онај који „управља“ српским буџетом – министар финансија Синиша Мали – уверава: трансакција је била веома успешна, а интересовање инвеститора показује колико имају поверења у Србију.

„Поново смо листирани на Лондонској берзи, а владало је огромно интересовање. За тих две милијарде евра, пријавило се више од 300 инвеститора и тражња је износила седам милијарди евра. У време корона кризе и финансијске кризе Србија је то успела да уради. Били смо прва земља која је изашла на тржиште са неинвестиционим рејтингом и која нема подршку Европске централне банке, јер нисмо чланица ЕУ“, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Дуг ће стићи на наплату за седам година, односно 2027. А да ли је Србија могла да се задужи јефтиније? У јуну прошле године такође су издате државне обвезнице и то по много повољнијој каматној стопи него данас – од око 1,5 одсто. Мали каже: сада није могло јефтиније, због кризе у свету. Економисти, ипак, тврде другачије. Кажу: држава последњим потезима улази у „дужничко ропство“.

„Ако погледате по којим су се каматним стопама задуживале друге земље у региону, које имају исти или лошији кредитни рејтинг од Србије, попут рецимо Црне Горе, која има лошији кредитни рејтинг од Србије – она се почетком ове године задужила по 2,5 одсто, Румунија која има нешто бољи кредитни рејтинг од Србије се задужила по два одсто, Хрватска по 1,13 одсто“, објашњава економиста Горан Радосављевић.

Радосављевић за Н1 објашњава да је Србија могла да добије позајмицу од ЕУ и Међународног монетарног фонда, те да би то било много повољније. Али, на критике одговара Јоргованка Табаковић, речима да наводи о већем задуживању „нису тачни“.

„Средства Међународног монетарног фонда понуђена кроз инструмент брзог финансирања РФИ (Рапид Финанцинг Инструмент) подразумевају да држава која их користи има проблема у финансирању платног биланса, а Србија не спада међу такве државе. Повлачење ових средстава није тако повољно, осим за релативно мање износе и у краћем року него што је Србија успела да прибави емисијом еврообвезница“, навела је.

„Верујем да ово свесно раде из политичких разлога, ближе се избори, није баш популарно рећи да је ситуација лоша, иако је она објективно лоша и наравно увек можемо да спекулишемо да средства која узмете од међународних финансијских институција – за њих постоји строга контрола њихових трошкова, а средства која се скупље купе пазарите на тржишту – можете да се троше како год хоће, јер кредиторима није баш важно да ви будете демократска земља“, додаје Радосављевић.

Прошли излазак Србије на међународно тржиште капитала, државни врх је окарактерисао као потез „за уџбенике и историју“. Подељени ставови струке и власти биће далека историја када дугови грађанима Србије и буџету стигну на наплату.

Н1

1 Коментар

  1. ШИПТАРСКО КОПИЛЕ KOJИ JЕ БРОJ ТВОГ“АПАРТМАНА“ НА БРОДУ JУМА У КОПАРСКОJ ЛУЦИ.???

    ИЛИ JОШ НЕ ПРИМАJУ РЕЗЕРААЦИJЕ.???
    ПАМПЕРС ПОНЕСИ ОБАВЕЗНО…..!!!!

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.