Древна биљка од милион тајни: Убија вирусе, лечи опекотине, смирује црева и чир – и то није све!

Алоја је изузетно богата протеинима, калцијумом, магнезијумом, цинком, германијумом, витамином А, Б12, Е, Ц. Што је чини нутритивно и витамински веома богатом биљком. Њене вредности препозате су од давнина и од тада се користе у лечењу и превенцији бројних обољења, повреда и стања организма.

Алоја за спољну употребу се примењуј код опекотина, иритација и рана у облику гела (алоја гел), а за унутрашњу употреби код затвора,,за регулацију пробаве.

Сок од листова алоје се користи код упала црева, горушице, чирева и синдрома иритабилних црева. У високим концентрацијама алоја делује на повећање броја одбрамбених ћелија и тако помаже борбу против вируса, па чак и тумора. Kористи се код проблема са варењем, чирева и стомачних сметњи, јер је утврђено да регенеративно делује на ерозивне промене на желуцу настале лошом исхраном, пушењем, конзумирањем алкохола и другог.

Алоја делује лаксативно, противупално, антибактеријски, антивирусно и као енергетски тоник. Листови алоје су богати гелом, а од остатка биљке се добија сок и суви екстракт. Сам гел може да се користи споља за умирењеиритација коже, код опекотина, за влажење коже, еластичност и затегнутост. Садржи антрахиноне који делују лаксативно, али је врло јак лаксатив и у малим дозама може довести до наглог пражњења и грчева.

Препорука је да се алоја гел узима ујутру на празан стомак у количини од 20-30 милилитара. Док се концентроване капсуле алоје користе једном дневно.

Kонзумирање алоје не препоручује се особама које пате од опструкције црева, кронове болести, улцерозног колитиса, хемороида и инсуфицијенције бубрега.

Са алојом се не сме претеривати, јер садржи одређене компоненте које уколико се унесу у организам у превеликим количинама могу изазвати дијареју, грчеве и поремећаја у садржају калијума у организму.

(Стил.курир.рс)