Шта доносе мождани импланти које Илон Маск жели да нам убаци у главе?

(Фото: Пиксабеј)

Милијардер Илон Маск најавио је да ће тестирање можданих импланата за повезивање мозгова са компјутерима почети да се обавља и на људима за мање од годину дана. Чини се да симбиоза човека и машине никада није била ближa. Шта нам ти импланти доносе и да ли је то пут напретка или пропасти?

Експерти тврде да би употреба можданих импланата, који се интегришу у мождано ткиво, пре свега, требало да послужи за враћање покретљивости, вида, способности говора и чула слуха онима који су их изгубили.

С друге стране, Маск тврди да ће повезивање мозгова с компјутерима бити једини начин да се одржи корак с развојем вештачке интелигенције (ВИ), што значи да би то могло да послужи као нешто далеко моћније од лека.

Масково повезивање мозгова са компјутерима – ништа ново




Научни сарадник на Електротехничком факултету у Београду Андреј Савић, који је докторирао управо на мозак-рачунар интерфејс технологији (БЦИ) и који се већ 10 година бави неуронаукама, рекао је за Спутњик да то није ништа сензационално, јер та технологија постоји и развија се већ годинама уназад. Илон Маск је својом популарношћу ту област само ставио у фокус.

„Оно што Илон Маск ради је заправо само нова генерација електрода, нова генерација интерфејса и начина мерења мождане активности и, у том смислу, та технологија би могла да буде иновативна и револуционарна, али саме идеје постоје одавно и већ увелико се раде такве ствари“, напомиње за Спутњик Савић.

Он додаје да већ неко време постоји и „Брејнгејт“ имплантибилни систем, помоћу којег је жена са тешком повредом кичмене мождине, након много година, први пут попила чашу воде користећи механичку руку коју је контролисала – мислима.

Савић је истакао да су такви системи и даље на нивоу истраживања и да број студија које се спроводе и пацијената на којима се тестирају није велики.

Примена вештачке интелигенције

Упитан да образложи Маскове наводе да ће повезивање мозгова и компјутера бити неопходно да се одржи корак с развојем ВИ, наш саговорник објашњава да, приликом употребе таквих система, вештачка интелигенција омогућава боље и прецизније декодирање можданих сигнала, што доводи до тачнијег предвиђања нечије намере.

„Рецимо да особа има жељу да покрене своју руку у одређеном правцу. Вештачка интелигенција, односно, алгоритми, препознају ту намеру из мождане активности која је мерена неком врстом сензора и омогућава да то препознавање буде довољно тачно тако да роботска рука одреагује прецизно и брзо“, образложио је Савић.




Наш саговорник истиче да развијање нове генерације електрода за мерење мождане активности, чиме се Маск бави, може довести до бољег квалитета импланата и тумачења сигнала, што би дало потпуно нови увид у то како мозак функционише и учинило их приступачнијим крајњим корисницима.

„Ја ту не видим некакву опасност и нешто што до сада већ није урађено, испричано или публиковано. Ово је само један корак у приближавању тога реалности и некој употребљивости, али и даље је све то врло далеко од свеобухватне примене на дневном нивоу“, сматра Савић.
Утицај импланата на мозак

Осим што примају сигнале, имплатни могу и да их шаљу, што је познато као мождана стимулација, која се, такође, користи у медицниске сврхе.

Како тврди наш саговорник, вештачка манипулација мозгом тим путем није могућа, јер је та технологија и даље у великој мери ограничена.

„Ви можете, електричном или магнетном стимулацијом мозга, да направите неку интеракцију, али је она врло груба. Она може имати неке ефекте, али у, за сада, врло ограниченом дејству и за врло специфичне примене, попут третмана тремора или депресије“, објаснио је Савић и истакао да увид у целокупну мождану активност није могућ, јер је немогуће дизајнирати систем који може да измери или да селективно стимулише милијарде појединачних нервних ћелија, а ни најмоћнији рачунар не би могао да одједном обради толику количину информација.




Прича о чиповању – смешна

Теорију о чиповању путем импланата Савић сматра смешном, јер је повезује са уверењем да је кожа ултимативна баријера и да имплантација неког система под кожу представља претњу за приватност.

„Заправо, сви смо већ, на неки начин, чиповани тиме што имамо мобилни телефон у нашем џепу, који садржи  многобројне важне информације о нама“, сматра саговорник Спутњика.
ВИ са сопственом свешћу теоретски могућа?

Савић каже да је развој ВИ често инспирисан начином на који људски мозак функционише и да нова открића у области неуронаука могу утицати на развој алгоритама вештачке интелигенције.

„Вештачку интелигенцију, у овом тренутку, можете да обучавате да врши одређену функцију, али, за сада, нема ни најаве да ће та ВИ имати своју слободну вољу“, изричит је саговорник Спутњика.



Стефан Ђурић / Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.