Цене горива непромењене – а нафта дупло скупља

Цене горива на домаћим пумпама нису падале у после две недеље. Литар бензина БМБ 95 кошта исто као и почетком маја и на већини пумпи се точи за 122,9, односно 123,9. Евродизел од 131,40 до 132,40 и ТНГ ауто-гас од 66,50 до 67,50 динара. Ово је цена по којој су деривати продавали и док је барел нафте брент коштао 19,33 долара, а толико је и сада, иако се нафта пре пар дана продавала за 36,06 долара за барел, што је скоро дупло више него крајем априла.

С овим скоком цене барела на више од 35 долара, енергетски сектор је протеклих дана био водећи играч на берзи, што и не чуди будући да је дошло до највећег раста цена у последња два месеца. Неизвесно је до када ће се ова нова, виша цена на берзи задржати, јер је већ почетком недеље поново дошло до пада на око 33 долара за барел. Разлог овог појефтињења јесте смањење залиха нафте у САД, с једне стране, али и пад увоза и производња црног злата. Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже да се цена горива као и цена друге робе одређује на тржишту. А основни генератор промене јесу трошкови, понуда и потражња, као и тржишна конкуренција.

Упитан да ли би овај скок цене на више од 35 долара могао да утиче на поскупљење горива у Србији, Мићовић каже да ће, када на тржиште буду стигли деривати произведени од скупље сирове нафте, трошкови прерађивача и дистрибутера неминовно бити повећани.

– Али, да ли ће и у којој мери то утицати на малопродајну цену горива у Србији, зависи и од низа других параметара, који се такође мање или више мењају. У сваком случају ништа за сада не указује на драстичну промену цена. То значи да ће потрошачи гориво и даље моћи да купују по релативно ниским ценама – каже он.

Упитан да ли је разлог због којег гориво готово само у Србији у међувремену није пало на испод један евро, то што се ова роба третира као луксузна, па су и акцизе на гориво код нас врло велике, он каже, да готово све земље на свету зарачунавају акцизу на деривате нафте, алкохол и дуван.

– Појављују се газирана освежавајућа пића и још неки производи, али прве три групе су увек заступљене. Земље извознице сирове нафте најчешће тежиште акцизног опорезивања пребацују на сирову нафту, па су у тим земљама акцизе на гориво ниже, а самим тим и цена бензина и дизела. Висина акциза искључиво зависи од политике, односно процене државе. Не опорезује се акцизама луксузна роба – каже он.

Осим остваривања буџетског прихода, циљ мањег или већег акцизног опорезивања може да буде стимулација и дестимулација потрошње одређене врсте производа.

– Ниже акцизе на еколошки прихватљивије гориво ће допринети повећању његове потрошње, односно посредно ће допринети смањењу емисије штетних гасова у ваздуху или гасова са ефектом стаклене баште. Као што ће веће акцизе на дуванске производе смањити њихову потрошњу. Не знам за случај да се акцизама опорезују луксузни производи, за ту врсту потрошње постоје други начини опорезивања – каже Мићовић.

Упоредна анализа цена у Србији и у региону потврђује да је дизел и даље међу најскупљим, одмах иза Албаније, док је бензин скупљи у Албанији Грчкој и Хрватској. Када је реч о ауто-гасу, цена је мало пала, па се ово еколошко гориво сада скупље точи у Грчкој, Мађарској и Словенији.

Најјефтинији бензин 0,75 евра и дизел 0,73 су у БиХ, што је око 88,5 динара, док је ауто-гас најповољније да се точи у Бугарској за 0,375 евра, или око 44,25 динара. То значи да је бензин у БиХ јефтинији него у Србији за 35,4 динара, а дизел 43,9 динара. Ауто-гас је код комшија у Бугарској јефтинији за 23,25 динара.

Јасна Петровић-Стојановић / Политика