“Лењи” родитељи имају најсрећнију породицу: Ако овако васпитавате дете оно ће бити срећно и самостално!

Часови балета, тениса, клавира, енглеског, посете играоницама и пријатељима. Модеран родитељ је у свакодневној трци да обезбеди што више у страху да не ради довољно како би осигурао златну будућност својим потомцима. Ако се препознајете у овом опису користиће вам да сазнате више о школи лењег или неактивног родитељства.

Том Хоџкинс је аутор књиге и блога “Тхе Идле Парент” (Неактиван родитељ, слободан превод) који подстичу родитеље да на неактиван начин приступе родитељству. Наиме, родитељи су убеђени да ће уничити најбоље за своју децу ако их стално забављају, испуњавају им жеље и чине све да им пруже велики избор активности. А кад на забаву не мисле родитељи ту су телевизори, компјутери и игрице.

У чему је ту проблем?

Kако каже Том Хоџкинс, све ове активности представљају додатно оптерећење (у виду новца и времена) за већ веома заузете родитеље. Осим тога, имају и још један негативан утицај на децу која постају неспособна да се брину сама о себи и да сама себе забаве. Kада стимулација долази из спољног света – било да се ради о новом курсу, компјутеру или телевизији, деца губе способност креирања сопствених игара. Она, у ствари, забораве како да се играју.

Превише стумулисана деца очекују константну забаву и забављаче толико да се човек мора запитати “Шта се десило са њиховом маштом?”.

Шта предузети?

Хоџкинс предлаже једноставно решење које ће овим породицама олакшати живот и учинити га јефтинијим, које ће донети задовољство у живот деце, учинити их самодовољним и помоћи им да постану срећна. Деца која су сама себи довољна умеју да креирају свој живот и не зависе од маме, тате или неког другог.

Решење се, по њему, зове “неактивно или лење родитељство” и оно верује у реченицу “оставите децу на миру”.

Заузетом родитељу ова идеја може да изгледа супротно његовом инстинкту. Зар нам се не говори увек да морамо да радимо више а не мање? Сваки родитељ је под неком сумњом да не ради довољно или да ради све погрешно и да је потребно радити више и боље. Али, ако се превише мешамо у све не дозвољавамо нашој деци да порасту учећи сама. Дете које је презаштићено неће знати да се брине о себи.

Шта је то неактивно родитељство?

Понашање које води сигурном добитку, каже Хоџкинс. Мање посла за вас а боље за ваше дете, за уживање у свакодневном животу и такође за личну независност и способност.

Наравно, неактивно родитељство не значи запостављање и пуштање деце да раде шта хоће или шта год им падне на памет. Постоји велика разлика између безбрижности и небриге. Kолико год то звучало невероватно, неактиван родитељ је веома одговоран родитељ. Пре свега јер се цело његово неделање заснива на поштовању детета и вери у то мало биће.

Неодговоран родитељ, наставља Хоџкинс, је онај који шетка дете од установе до установе и предаје га било забављачима било виртуелном свету. Циљ породице је да буде заједно. Због тога је потребно ослободити се прековременог рада и беспотребних излазака и проводити више времена са породицом, и то кући, за срећу целе породице.

Шта то значи у пракси?

Немојте мислити да је лако бити неактиван родитељ јер је управо супротно. Лако је укључити телевизор и пустити децу да играју игре на компјутеру. Не дозволити им да укључе ове апарате је оно што изазива свађу. Тешко је истерати децу у двориште да се играју док вам кукају за игрицама. Али, само неколико минута после те кризе видећете децу која се лепо и срећно играју напољу.

Нема места за мученике у родитељству. Замислите да се ви жртвујете из дана у дан да бисте на крају имали нервозну, незадовољну и љуту децу. Мислите на себе, каже Хоџкинс. Срећа родитеља је на првом месту, јер “кад су родитељи срећни и деца су срећна”. Ево и конкретних начина да то постигнете.

Ограничите активности вашег детета на један или два дана недељно – или на број који даје праву равнотежу вашој породици.

Сами размислите о томе како свакодневна рутина и обавезе утичу на вас. Организујте дане тако да ваше дете има увек довољно времена за слободну игру.

Не плашите се да кажете детету да не може да се бави неком активношћу или да му објасните да је потребан компромис.

Једите заједно као породица у вечерњим сатима јер се на тај начин лако подстиче разговор о протеклом дану.

Искључите телевизор или рачунар и пошаљите децу напоље.

Запамтите да не важе иста правила за сву децу – деца су често веома различита међусобно.

Будите креативни. Припремите кутију случајно изабраних безбедних предмета (лопту, шерпицу, налепнице) и ставите му у собу да се са њима игра.

Нека вам спавање буде приоритет (нарочито код мање деце). Све породице су срећније ако су родитељи одморни.

Пробајте камповање. На камповању има довољно времена, простора и инспирације за добру игру.

najboljamamanasvetu.com