ЗЕМЉА У КЛЕШТИМА ГЕНЕТСКОГ ОРУЖЈА

Према информацијама из научних кругова неколико земаља су на прагу могућности да клонирају људе, али и да поједине људске органе узгајају „као поврће“, да мењају гене човека, од раног до касног узраста (према жељама и потребама).

У оквиру „прогреса“ спомиње се и досад непознато генетско оружје – тзв. „паметно оружје“, јер има висок степен прецизности и уништава циљ одређеног генетског кода. У основи, научници разрађују оружје које ће деловати на индивидуу одређене расе и нације.

ШТА ЈЕ ТО ГЕНЕТСКО ОРУЖЈЕ?

Стручњаци из области безбедности сматрају да вештачко стварање бактерија и вируса, измењених уз помоћ генетског инжењеринга, могу изазвати болести и оболевање одређених органа код човека. Генетско оружје делује у зависности од пола, узраста и различитих антрополошких предзнака, а што се све може добити анализом структуре ДНК, који чува генетски код. То значи да је понашање људи генетски условљено (кодирано у ДНК), чак и спољашње понашање и реаговање на одређене ситуације, животни век и мноштво других одлика је записано у генима. Сада генетски инжењери могу да створе копије ДНК (на том принципу се и ради на клонирању) што је изазвало бурне реакције од стране јавности, али и хришћанских цркава.

Бројне институције у свету раде у области идентификације гена који разликују људе. До данас, на овај начин, познати су гени 50 народа (разликују се, дакле, на генетском нивоу). То значи, на пример, ако би се те информације нашле у рукама терориста или неке друге деструктивне силе, физички опстанак одређеног народа био би доведен у питање.

Британска медицинска асоцијација (БМА) упозорава да је уз помоћ генетског оружја могуће уништити поједине подгрупе одређеног народа. Управо о реалностима могућности генетског оружја стручњаци БМА обавестили су јавност, рекавши: „У наредној деценији може бити створено генетско оружје за масовно уништавање. Брз развој генетике већ у наредним годинама може бити узрок досад невиђених етничких чистки.“ „Фајненшел тајмс“ је нешто раније објавио да је у Јужноафричкој Републици тек недавно прекинут рад на бактеријама које су способне да учине црнце неплодним (додуше не каже да се дошло до циља или се одустало „из етичких разлога“).

Наравно, иако постоје и људи који поводом генетског оружја изражавају неверицу, експерти Британске медицинске асоцијације истичу да нема места скептицизму, јер је савремена медицинска наука већ дошла до сазнања (развојем антибиотика) како да делује на конкретну болест. То значи да би се ово знање применило у војне сврхе не треба лечити људе – већ их уништавати обртањем деловања лека.

Да подсетимо да је бивши министар одбране САД Вилијам Коен још 1998. године дао сензационалну изјаву о томе да је имао увид у документацију која говори које све земље раде „на стварању одређених врста патогена који могу деловати по етничком принципу“. Високи западни обавештајни извор је тада рекао да је Коен имао на уму и Израел.

Према западним обавештајним службама, које су у више наврата објављивале информације о генетском оружју у различитим медијима, Израел активно ради на стварању биолошког оружја, које би могло да делује на Арапе, али не и на Јевреје. Као део стварања такозване „етничке бомбе“, израелски научници користе напредак медицине да би идентификовали карактеристичне гене које поседују Арапи да би потом створили генетски модификоване бактерије или вирусе. Они покушавају да искористе способност вируса и неких бактерија да промене ДНК унутар ћелија њиховог домаћина. Другим речима, израелски научници конструишу смртоносне микроорганизме који нападају само носиоце одређених гена, наводи портал kramola.info.

Програм се спроводи у биолошком институту „Нес Циона“ (Nes Tziyona), главном израелском истраживачком центру за развој тајног арсенала хемијског и биолошког оружја. Анонимни радник из центра је рекао да је задатак изузетно тежак, јер су и Арапи и Јевреји семитског порекла. Он је, међутим, додао: „Успели смо да прецизно идентификујемо специфичне карактеристике генетског профила неких арапских заједница, посебно људи из Ирака.“ Болест се може проширити најједноставнијим прскањем микроорганизама из ваздуха или ако се њима зарази вода.

МИСТЕРИОЗНА ЕПИДЕМИЈА НА МАДАГАСКАРУ

У августу 2002. године Уједињене нације су хитно послале специјални тим лекара и научника са Института „Пастер“ из Француске да проуче епидемију непознате болести. Симптоми болести, који су тада захватили више од 2.000 људи и убили 157 становника Мадагаскара, били су слични симптомима обичне прехладе. У овом случају болесници су имали јаку главобољу и велике повреде црева. Према сведочењу лекара, болесници најчешће нису могли да издрже ни два дана. Али особље УН-а је још више запрепастило то што је ово била прва појава у историји човечанства која погађа само људе једне етничке групе. Могуће је да су се научници тада суочили само са тестирањем генетског (у овом случају, етничког) оружја.

Ово напомињемо јер је историја генетског оружја нераскидиво повезана са историјом бактериолошког оружја. Као што знате, бактериолошко оружје прве генерације – патогени и токсини акутних епидемијских болести са малим периодом инкубације (куга, колера, антракс) – производи се од 1920-их година. Јапанци су тада то биолошко оружје тестирали на десетинама хиљада заробљених Кинеза током Другог светског рата. Међутим, до 1950-их развијене су методе за борбу против епидемија, али се наставило и с радом на побољшању биолошког оружја.

Следећа фаза у развоју бактериолошког оружја је средина шездесетих и почетак 1970-их година прошлог века. Године 1969. директор АРПА (Агенција за напредне истраживачке пројекте Министарства одбране САД), говорећи у Конгресу, рекао је: „У наредних 5–10 година можете створити синтетички биолошки агенс против којег ће природни имунитет човека бити немоћан.“ Биолошко оружје друге генерације рађено је тако да када се примени, има дуг период инкубације и спор развој епидемије, али она се не може локализовати (тако да би нападнути организам умро, а све је изгледало да је од случајне инфекције), што је учинило традиционалне карантинске мере неефикасним. Један од представника биолошког оружја ове генерације је туберкулоза, која је отпорна на већину антибиотика. У овом периоду стварани су и вируси који су могли да делују на одабране животиње (свиње, краве…) и пољопривредне биљке, са циљем изазивања глади у неком региону.

Седамдесетих година прошлог века први пут је створен вештачки ген, почела су прва истраживања и рад на генетском оружју. У почетку војска САД (и не само она) покушавала је у својим лабораторијама да створи вештачке вирусе који би у стопроцентном износу усмртиле одабрани циљ. Користили су најсмртоносније варијанте афричких вируса укључујући еболу, који су модификовани, а после примене против одабраног циља претварали су унутрашње органе људи, за само неколико сати, у кашу. Тако се амерички борбени напони туларемије појачавају отпорношћу на антибиотике и постају способни да превазиђу отпорност имуног система. Истраживање почиње да ствара селективно утицање на вирусе. До краја 1970-их ефективност „окидања“ вируса, у зависности од датог пола и старости, достиже 90 одсто. Слични радови активно су се одвијали у САД, СССР-у, Кини и бројним земљама западне Европе. Осамдесетих година почиње пројекат „Људски геном“, који отвара нове перспективе за војску. Амерички „војни вируси“ су у том периоду постали отпорни на све познате антибиотике и могле су да савладају сваки имунолошки систем.

После ове фазе започета је нова, усмерена на стварање вируса који делују само на одређене људе или групе људи. Већ крајем 70-их година XX века могућност „израде“ вируса који делују према полном, узрасном или неком другом критеријуму достигла је ефикасност од 90 посто. Рад на овим вирусима регистрован је у САД, СССР-у, Кини, Израелу и неколико држава Западне Европе. Осамдесетих година XX века стартује пројекат „Геном човека“, који је пред војницима открио нове перспективе.

Генетско оружје у својој укупној моћи данас је далеко супериорније у односу на све друге врсте оружја за масовно уништавање – лако се шири (довољно је прскати садржај мале ампуле на местима препуним људи), генетски модификовани вируси могу путовати на велике удаљености ношени ветром у „тражењу“ субјекта с траженим генетским кодом, при чему је веома тешко идентификовати и пратити ове вирусе, као и жива бића која су погођена њима без одговарајуће технологије. Осим тога, генетско оружје нема адресу (одакле је послато). Данас се може путем сателита пратити лансирање ракета с нуклеарним бојевим главама или оних пуњених хемијским отровима, тако да се зна њихов испоручилац. У случају с генетским оружјем није тако, јер често почиње да делује после дужег времена од примене.

Године 1990. научници су веровали да се људски геном (метода кодирања протеина) може дешифровати до 2025. године. Међутим, научне организације САД и Енглеске су већ успешно завршиле програм „Људски геном“ (компјутерско декодирање људског ДНК) 2018. године, додатно дешифрујући геномске структуре десетака патогених бактерија. Због тога је већина резултата овог програма под ознаком државне или војне тајне. Међутим, јасно је да знање које је стечено омогућава да се настави рад на новој генерацији генетског оружја велике убојитости. Стручњаци за генетско оружје сматрају да ће се такво оружје појавити у наредних 5–10 година. Истовремено, генетски инжењеринг је способан да открије механизам деловања токсина и да обезбеди производњу селективно делујућих токсичних производа који се не разликују од обичних, без дуготрајне генетске експертизе. Наравно, затварање пројекта „Геном“ не значи да су истраживања прекинута. Према доступним информацијама пројекат „Геном“ је замењен новим програмом „Протеом“ који треба да доведе до дешифровања и проучавања сврхе и интеракције протеина, чиме се отвара пут ка добијању апсолутног оружја које омогућава да се било који одабрани циљ уништи и то у одабраном времену – од неколико сати до деценије. Овај програм, ако се успешно заврши, у шта не треба сумњати, треба да омогући знање којим ће се систематски уништавати људске популације по дефинисаној кључној генетској особини, без страха од могуће освете нападнутог човека или народа, односно државе.

Из горе наведених података, лако је замислити с чиме ће се човечанство суочити у блиској будућности, ако се избори за право на идентификацију и контролу илегалних истраживања у овој области (ако се не могу у потпуности спречити ова нељудска истраживања). Најважнија опасност повезана са генетским оружјем је развој генетских технологија у приватним компанијама и недостатак информација о томе да ли су генетске технологије коришћене у припреми прехрамбених производа који се испоручују страној држави (такви производи се називају трансгени), као и лекова.

Другим речима, врло брзо се може доћи до ситуације да због безбедности становништва не сме да се дозволи увоз хране и лекова из других држава. Светско тржиште житарица контролише пет транснационалних корпорација, које одређују цене и количине зрна које ће се произвести у конкретним земљама, а тржиште за све врсте биљног уља је под контролом једне компаније (толико о слободном тржишту). Све ове компаније врше активна истраживања у области генетског инжењеринга и организују масовне пропагандне кампање које оглашавају предности трансгених (генетски модификованих) производа.

На пример, у октобру 2000. године, у Сједињеним Државама је избио скандал повезан са појавом „СтарЛинк“ трансгеног кукуруза у продавницама намирница, који је био дозвољен само као храна за стоку. Ген који је одговоран за синтезу пестицида који уништава европски кукурузни црв је додат у „СтарЛинк“. Овај протеин је снажан људски алерген – не сварује се и не распада на високим температурама и доводи до развоја алергијске реакције, све до анафилактичког шока. Сам скандал узрокован је пре свега чињеницом да је компанија продала „СтарЛинк“ под маском обичног кукуруза. Још једна чињеница. Године 1989. јапански лек „Л-триптофан“, произведен од вештачки створених бактерија, дистрибуиран је у САД. На необјашњив начин, триптофан је ухватио патогене који пробијају имуни систем, који је довео до епидемије, при чему је заражено око 10.000 људи, од којих су 37 умрли, а око хиљаду су постали инвалидни. Опасност од трансгених производа и лекова лежи не само у могућим грешкама већ и у принципима људског генетског механизма који нису у потпуности схваћени. Гени у телу ступају у међусобну интеракцију, а последице додавања другог гена не могу се стопроцентно предвидети.

Глобална опасност за мале и средње велике државе, као и оне са неразвијеном науком, лежи у „вечитој несрећи стања науке“ – катастрофални недостатак средстава и одлазак талентованих научника.

Последице употребе генетског оружја, дакле, могу бити заиста катастрофалне и није случајно да агресивни „умови“ добијају невероватне инспирације и жеље да га примене. Треба знати да су и сами амерички научници признали да 90 одсто студија у молекуларној биологији и генетици може да се преоријентише у било које време и било када на стварање генетског оружја. Да подсетимо да постоји документ из Истраживачког одељења америчке морнарице, којим се предлагао узгој генетски модификованих инсеката, а који би запосели путеве и узлетно-слетне писте на непријатељској територији. Исти инсекти би могли да намерно униште металне делове, премазе, гориво и мазива у војној техници и помоћним оруђима.

Познато је да је група научника већ патентирала микроорганизме који разграђују полиуретан који се налази у боји која покрива бродове и авионе. Друга војна биотехнолошка лабораторија развија „антиматеријални биокатализатор“ који уништава гориво и пластику.

Потребно је, дакле, још једном констатовати да је особа, која је открила генетику, као у своје време и откриће у нуклеарној сфери, опет измислила нову методу самоуништења. Данас, више него икада, питање које не треба минимизирати јесте да ли напредак са собом доноси само „напредак“ или и зло, посебно у области молекуларне биологије и генетског инжењеринга.

ИЗВОР: Печат / Зоран Милошевић