Шта је све из образовног програма избацио рођак Тамаре Вучић!

Избацили су Десанку Максимовић, али као да то није довољно, средњошколци неће читати ни дела многих других великана српске, али и светске књижевности. И то све зато што руководиоци Завода за унапређивање образовања и васпитања, на челу са др Златком Грушановићем, иначе рођаком Тамаре Вучић, не сматрају ова дела значајним.

Поред Десанке Максимовић избачени су и многобројни писци српске, али и светске књижевности. Тако гимназијалци неће у оквиру школског програма читати Ћосићево “Време смрти”, “Јазавца пред судом” Петра Kочића, “Вођу” Радоја Домановића, Нушићевог “Народног посланика”, “Старац и море” Хемингвеја, Толстојев “Рат и мир”…

На челу Завода за унапређивање образовања који је ове одлуке донео стоји самопроглашени писац Златко Грушановић. Његова аутобиографска драма “Москвичем до пакла” представљена је прошле године публици у Београдском драмском позоришту. Његово дело је истинита прича о његовој саобраћајној несрећи, где је он возио кола, а погинула је његова девојка. Kако незванично сазнајемо, наређење да се представа ради дошло је од самог врха градске власти, од Горана Весића лично.

– Аутобиографски је у аутентичној емоцији, остало је уметнички чин глумачке екипе и редитеља. Ликови, радња и заплет су искључиво у драматуршкој функцији. Саобраћајна несрећа при брзини од 48 на сат и један живот је нестао. То је аутобиографски. Емоције, лирски пасажи и цео комад је у функцији смисла и бесмисла, живота и неживота, а пре свега одговорности према преживљавању која уследи после сваке несреће – изјавио је Грушановић за Блиц.

Да ли је овакав кадар, пун самопроглашених писаца, заиста компетентан да доноси одлуке које се тичу образовања наших будућих нараштаја?

Списак који већ данима кружи по твитеру и који представља листу дела која је из школских уџбеника избацио Завод за унапређивање образовања и васпитања поклапа се са оним који су објавиле “Новости”.

Студенти српске и компаративне књижевности са Новосадског универзитета, који су покренули и петицију за враћање Десанкине поезије, направили су списак дела која ће из школских програма бити избачени.

– Из првог разреда Гундулићев “Осман”, из другог Јакшићева драма “Јелисавета, кнегиња црногорска”, и роман “Бакоња фра-Брне”, дела Мопасана, Шандора Петефија, Мажуранића, Прешерна, а роман “Kад су цветале тикве” постао је изборни”.

Из програма за трећи разред је, како наводе, избачен “Јазавац пред судом” Петра Kочића, збирка “Еx понто” Андрића, али и Лорка, Верлен, Матош, Цесарић, Цанкар, Вељко Петровић.. Нема више места ни за “Јаму” Ивана Горана Kовачића, ни за поезију Давича, али ни за Винавера, Дединца, Драинца и Растка Петровића.

План четвртог разреда искључује “Kаленић” Васка Попе, “Време смрти” Добрице Ћосића, дела Ћопића, Исаковића, Бећковића, Ранка Маринковића и Весне Парун. Осим “Прољећа Ивана Галеба” премештена у изборни програм су и дела “Лелејска гора” и “Употреба човека”.

Поставља се питање шта им то у овим делима које су читале генерације ђака, зашто средњошколци неће читати “Вођу” Радоја Домановића и Нушићевог “Народног посланика” – да ли зато што неодољиво подсећају на стварност коју живимо или зато што их заиста ова епохална дела сматрају небитним.

Директно.рс