Шта знамо о Кавасакијевом синдрому, имају ли родитељи разлога за бригу

0

(Фото: Depositphotos)

Дечји кардиолог професор Владислав Вукомановић рекао је за РТС да је у Институту за мајку и дете лечено петоро деце ооболеле од ковида, али њихова клиничка слика није била битно промењена и оштећана присуством коронавируса. Узорчно-последична веза Кавасакијев синдрома и короне још је предмет испитивања, указао је професор. У прва три месеца поднето је осам захтева за лечење деце у иностранству, а код пет је реализован одлазак на лечење.

Коронавирус погодио је сваку сферу живота, и свакога од нас – директно или индиректно.
Иако је и код нас и у свету највише оболелих било у популацији старијих грађана и радно активног становништва, случајеви оболевања забележени су и међу децом.

Највише бриге код родитеља изазвала је информација о повезаности Кавасакијевог синдрома и коронавирус код деце.

Гостујући у Дневнику РТС-а, професор Владислав Вукомановић рекао је да је Институт за мајку и дете имао ковид одељење, које је било намењено најтежим болесницима, којима је била неопходна механичка вентилација.

“На срећу, ми нисмо имали таквих болесника, лечено је петоро деце ооболеле од ковида али њихова клиничка слика није била битно промењена и оштећана присуством вируса”, рекао је Вукомановић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!



Каже да је најважније да су брзо реаговали и успоставили алгоритме и процедуре, променили навике у понашању, које су омогућиле да се спречи хоризонтална трансмисија вируса како међу особљем тако и са пацијената на особље.

“Нисмо имали великих проблема у функционисању, током фебруара и марта прегледани су хитни болесници, и у мају сви ти болесници долазе на ред да се изврше прегледи и лечење, а од почетка јуна успоставља се нормалан режим прегледа”, каже доктор.

Прочитајте још:  Повреде мозга након вакцинације против KОВИД-а

Ко је подложан Кавасакијевом синдрому
Родитељи су били забринути када се појавила информација о Кавасакијевом синдрому.

“Два дечака смо лечили у Институту, показали су најпре клиничку слику упале срчаног мишића са кардиогеним шоком, али исход лечења је био сасвим добар, имали су елементе да су прележали корону. Узрочно-последична веза Кавасакијевог синдрома и короне још је предмет испитивања. Није било повећања броја болесника са Кавасакијевом болешћу – у Институту уобичајен број болесника у првом триместру године”, каже Вукомановић.

Према његовим речима, појављује се између 10 и 15 годишње таквих случајева, у прва три четири месеца су имали четири болесника.

Најчешће се ради о болесницима који захтевају или неку супституцијалну терапију или испитивање које ће битно утицати на промену режима лечења, затим пулмолошки болесници, деца која имају шећерну болест.

У Инситуту се ради и трансплантација коштане сржи и то се не зауставља, истакао је професор Вукомановић.



Наставља се лечење децу у иностранству о трошку државе.

“У прва три месеца је поднето осам захтева за упућивање за лечење у иностранство, код пет је реализован одлазак на лечење, што значи да је рад Буџетског фонда и комисије био ефикасан”, каже Вукомановић.

Каква је процедура
Професор Вукомановић ипак напомиње да је стигао мањи број захтева. Подсећа да је Буџетски фонд основан пре шест година и у том периоду је 191 болесник упућен на лечење, а у 40 случајева инострани стручњаци су долазили код нас.

Говорећи о процедури, Вукомановић каже да је основно да болесник има конзилијарно мишљење из референтне здравствене установе са “обичном” молбом – то се прилаже у Министарству здравља, састаје се лекарска комисија која разматра документацију и доноси одлуку о лечењу у инистранству

Прочитајте још:  СВЕ ДОМАЋИЦЕ KОРИСТЕ ОВАЈ ТРИK: Ефикасно уклања буђ и непријатан мирис из веш машине

Најчешће се ради о неурохируршким обољењима, палијативно лечење деце са церебралном парализом, дубока мождана стимулација, ретка обољења централног нервног система и крвних судова као што је “моја моја”, хематоонколошка обољења и трансплантација јетре.

“Ако буде хитних стања, заседамо што пре. Лекарска комисија није имала ограничења у смислу да се заустави рад Фонда, из године у годину број упућених пацијената је растао. Средства су прошле године била 480 милиона, за следећу годину је планирано 500 милиона динара за лечење, и сви болсници које имају стања, обољења која се не могу лечити у Србији биће упућени у иностарнство”, закључио је Вукомановић.



РТС

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *