Јавна предузећа склизнула у минус

Привреда Србије и прошлу годину, иначе пету заредом, пословала је профитабилно, међутим допринос томе нису дала јавна предузећа, јер су она први пут после неколико година имала губитак. Подсећања ради привреда је прошле године зарадила 391 милијарду динара, за 12,8 одсто мање него годину дана пре тога када је укњижила добит од 500 милијарди динара.

Оно што је свакако карактеристика 2019. године је поменути губитак јавних предузећа од 574 милиона динара. У претходној години пословала су позитивно с добити од 3,477 милијарди динара. Међутим, и она су из пословне активности остварила добитак, који износи 19,464 милијарди динара, мада је за 22,7 одсто смањен на годишњем нивоу, док позитиван резултат из финансирања износи 3,5 милијарди динара и већи је за седам одсто. Укупан негативан резултат определио је губитак из осталих активности од 20,746 милијарди динара, који је притом смањен за 4,6 одсто. Са нето добитком су пословала 394 предузећа, са нето губитком 134, а без исказаног резултата је било 21 предузеће. У јавним предузећима (укупно 549) је било запослено 115.474 радника, што је за 2.284 радника мање у односу на претходну годину.

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) највећу добит исказао је сектор снабдевања електричном енергијом од 12,7 милијарди динара, трговина на велико и мало од 1,33 милијарди динара, следи сектор саобраћаја и складиштења од 1,2 милијарде динара, пољопривреда, шумарство и рибарство 870 милиона динара и снабдевање водом и управљање отпадним водама 681 милиона динара.

Остали сектори, а АПР није навео којима се тачно ради, исказали су губитак од 17,38 милијарди динара који је очигледно био довољан да отера финансијски резултата свих јавних предузећа у минус. Забрињава и то што профитабилност тог сектора пада. У 2018. јавна предузећа исказала су добит од 3,4 милијарде динара, а у 2017. добит од чак 25 милијарди динара.

Стручњаци указују да подаци могу и да заварају и да резултати о позитивном или негативном пословању могу да потичу од методологије обрачуна, амортизације, курсних разлика…

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију каже да је за оцену проблема потребнија дубља анализа да се види која су то предузећа направила губитак од 17 милијарди динара. Додаје, да профитабилност јавних предузећа флуктуира од године до године па тако ако држава неком предузећу отпише потраживања оно може из минуса да пређе у плус. То се, каже, дешавало са Железницом која је губиташ, а постоје и године када буде у плусу.

– Дистрибутери разних услуга традиционално послују позитивно што се види и по овогодишњим подацима о профиту сектора снабдевања електричном енергијом. Вероватно су губиташи они од раније познати рудници, железница – каже Радосављевић.

Он подсећа и на праксу државе која од године до године узме целу добит или већи део добити јавних предузећа не остављајући им ништа за инвестиције. Ипак чињеница да јавна предузећа послују лошије и да су лане исказала и губитак указује да проблем постоји

И Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да податак о лошијем пословању релативан и да може бити и књиговодствени.

– У плус се не доспева лако, као ни у минус. Можда су сада неке ставке исказане. Пример за тако нешто је било пословање Комерцијалне банке, која није јавно предузеће, која је једне године, у припремама за приватизацију исказала велики губитак, а већ годину дана касније велики добитак. А само се радило о различитом књижењу да су ненаплатива потраживања отписали и другачије класификовали хипотеке. Тако је и код јавних предузећа. Сећам се једне године ЕПС је исказао велику добит, а већ следеће је држава морала да му да гаранцију за кредит. Па ако је тако добро пословао зашто сам није могао да гарантује својим средствима за зајам – каже Савић.

Политика