AМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТИ НАЈАВЉУЈУ ДА СЛЕДИ КАТАСТРОФА: Долар ће девалвирати за…

Америчка валута би у 2021. година могла девалвирати за једну трећину, упозорио је бивши председник банке „Морган Стенли Азија“ Стивен Роуч. До тога ће довести нагло смањење штедње становништва и повећање државног дуга услед успешног опоравка након кризе главних трговинских партнера САД.

Ера „прекомерне привилегије“ америчког долара као главне светске резервне валуте ближи се крају, тврди Стивен Роуч за „Блумберг“.

„Валуте успостављају равнотежу између унутрашње економске основе земље и спољне перцепције њене снаге или слабости“, истиче он. „У САД се тај баланс брзо мења, па је крах долара могуће очекивати у блиској будућности“.

Експерт подсећа да је од јануара до априла индекс долара порастао за седам одсто, јер су инвеститори широм света у америчкој валути видели заштићено средство током кризе коронавируса.

Као резултат тога, сада, према проценама Банке за међународна плаћања, вредност долара је за 33 одсто изнад минимума 2011. године, али већ у 2021. години, он се лако може вратити на ове минимуме, губећи на вредности 35 одсто, узимајући у обзир инфлацију.

„Сваки курс валуте представља цену која одражава стање земље, економско, финансијско, социјално и политичко, у односу на упоредиве карактеристике других земаља“, објашњава Стивен Роуч. „Односно, промене курса валуте су резултат поређења САД са Европом, Кином и тако даље. Прогноза за смањење вредности долара за 35 одсто се заснива на поређењу Америке са њеним главним трговинским партнерима.“

Према подацима Банке за међународна плаћања, највећи партнери САД су Кина (23 одсто робног промета), Европска унија (17 одсто), Мексико (13 одсто), Канада (12 одсто) и Јапан (7 одсто).

Вредност валута ових земаља одређује курс долара на међународним тржиштима за 72 одсто. Другим речима, да би долар изгубио на вредности, ове валуте морају да ојачају, што је врло вероватно.

У Кини су скоро сва предузећа наставила са радом након карантина. Али пошто се потражња за њиховим производима у Сједињеним Државама и Европи још није појавила, Пекинг је усмерен на унутрашњу потрошњу. Ово неминовно доводи до јачања јуана.

Перспективе европске економије и, сходно томе, европске валуте, побољшале су се након што су се Ангела Меркел и Емануел Макрон договорили да формирају антикризни фонд у износу од 750 милијарди евра за борбу против последица пандемије.

„С обзиром на обим трговине, евро је сада за 15 одсто потцењен у односу на његов максимум у априлу 2008. године — ово је поуздан потенцијал раста европске валуте“, уверен је Роуч.

Валута америчких партнера у зони слободне трговине, Мексика и Канаде, много је претрпела почетком године због коронавируса и пада цена нафте. Како се вредности стабилизују и економска активност наставља, мексички пезос и канадски долар ће значајно ојачати.

О јачању јапанског јена не треба говорити, али четири валуте су довољне да се осигура нагло слабљење долара. Уз то, проблеми у америчкој економији само расту.

Даље ће бити горе

Према проценама америчког Бироа за економска истраживања, у првих шест месеци у земљи је затворено преко сто хиљада предузећа, а 44 милиона Американаца је изгубило посао. Али, становништво још увек нема озбиљних проблема захваљујући државном програму новчане подршке.

Конкретно, 159 милиона људи је добило једнократне уплате у износу од 1200 долара, а више од 20 милиона незапослених је добило право на додатних 600 долара недељно као додатну помоћ уз државни програм новчане помоћи.

Поред тога, током кризе већина држава је забранила исељавање станара који нису у могућности да плате станарину. Банкама је наређено да клијентима обезбеде шестомесечну паузу од исплаћивања хипотеке, а исплаћивања студенских кредита су замрзнута до октобра, што је милионе Американаца ослободило од највећих месечних трошкова.

Као резултат тога, упркос очекивањима, у априлу је забележен раст прихода америчких домаћинстава.

Међутим, од 1. јула антикризне исплате ће бити обустављене, а од 1. октобра финансијске обавезе за студенске кредите и хипотеке опет почињу. Као резултат, према проценама Стивена Роуча, земља ће почетком 2021. године доживети рекордан колапс у штедњи потрошача.

„Усред финансијске кризе 2008. године, први пут у САД се смањила унутрашња штедња за 1,8 одсто националних прихода“, указује економиста. „Следеће године ћемо бити сведоци знатно већег пада у негативну зону, од пет до десет одсто“.

Ово, у комбинацији са рекордним буџетским дефицитом од 26 трилиона долара, учиниће улагање у америчке активе ризичним и примораће инвеститоре да потраже алтернативу.

Роуч истиче да би резултат тога могао да буде крах долара и почетак стагфлације — комбинације слабог економског раста и убрзане инфлације.

Спутњик