Чува козе и сама прави сир: Малој Зајечарки кућни послови дражи од бицикла

САРА Тонић, ученица другог разреда зајечарске ОШ “Хајдук Вељко”, за разлику од својих вршњака, који слободно време проводе уз мобилне телефоне и рачунаре, бави се – козарством и прављењем сира. Иако има само осам година, када се врати из школе, најпре, изведе стадо од двадесетак бурских коза на пашу. Након тога, предвече их помузе и онда крене да прави сир. И, то ради без ичије помоћи.

– Мене ово испуњава – смеје се Сара. – Највише волим да, чим дођем из школе, изведем козе на пашу.

Ове питоме животиње као да разумеју Сару. Иду за њом, куда год она пође.

– Када се предвече вратим кући, у штали најпре помузем козе – смеје се Сара, док говори о имању на периферији Зајечара. – Све су добре и послушне. Ни сама не знам колико млека намузем, а помаже ми мајка Сања која држи животиње.

Након муже, Сара креће са прављењем козјег сира.

– У канту сипам сирило – објашњава нам девојчица. – Након тога “погача” иде на калуп, исече се, посоли се и то је, најједноставније, како бих неком објаснила како се прави сир.

Сара је толико извежбана, будући да ово ради последње две године, да тачно зна колико соли треба да стави.

– “Погача” после иде у цедиљку, а након тога се сир сече на кришке – наставља Сара. – На дну ми остане сурутка, коју, такође користим, јер од ње правим напитак који користе људи који имају проблема са јетром.

Сир одстоји преко ноћи, а Сара се “баца” на друге обавезе. Нахрани кокошке и псе, после чега учи и ради домаћи задатак.

– Ма, све стигнем. Ништа ми није тешко. У школи имам све петице, али своје имање и животиње обожавам – смеје се Сара.

Ова девојчица легне нешто пре поноћи и ујутру остаје орна и чила. Обиђе животиње, па опет иде у школу. И тако већ две године.

– Пре извесног времена, мама је решила да ме награди – од срца се смеје Сара. – Дала ми је новац и одвела ме на вашар. Рекла ми је да себи купим бицикл.

Али, уместо бицикла, Сара је на вашару купила – јаре.

– Шта да вам кажем – умешала се Сарина мајка Сања. – Уместо бицикла, на задњем седишту аута кући смо возили јаре. Једноставно, Сара је луда за животињама.

– Недавно сам добила љубимца – прасе – очарана је ова девојчица. – Сашила сам му одећу и када год могу играм се са њим.

САМА ОЈАРИЛА КОЗУ

ПРЕ извесног времена, Сара је, потпуно сама, ојарила козу!

– Сишла сам до штале, јер ме је пробудило нешто налик плачу – прича нам Сара. – Стрчала сам и видела козу из које су вириле ноге јарета.

Сара није размишљала.

– Одмах сам ухватила јаре за ноге и извукла га на свет – смеје се ова цурица. – Одмах након тога, помогла сам кози да ојари још два јарета. И, на крају сам маказама исекла пупчану врпцу и обрисала слуз са њушки јарића, како се не би угушили.

МАШТА О ПОНИЈУ

Сарина највећа жеља је да има – понија.

– Имаћу га – сигурна је. – Просто, желим да имам коњића. И, од пара које зарадим, купићу га. Ма, направићу овде мали зоолошки врт. Биће то права атракција. Не верујете ми. Молим вас, будите само мало стрпљиви и разуверићу вас…

Новости