Истраживање: Друштвене мреже ће у Србији оборити утицај телевизије

Број корисника интернета на дневном нивоу у Србији претекао број гледалаца телевизије, али то не доноси велике промене, преноси портал Удружења новинара Србије (УНС). Људи се путем светске мреже више информишу о томе шта раде чланови њихових породица на Фејсбуку и Инстаграму, него што добијају информације од друштвеног или политичког значаја.

Према истраживањима агенција Нилсен и Ипсос у које је УНС имао увид, интернет је прошле године дневно користило 72 одсто грађана, док је телевизију пратило 69 одсто.

Kонсултант Ипсоса, Срђан Богосављевић, каже да велику улогу у расту интернета имају паметни телефони.

“У истраживањима нам се често дешава да људи кажу да не користе интернет, а затим наведу да редовно прате на мобилним телефонима Фејсбук, Јутјуб или неке од друштвених мрежа, али интернет и даље знатно заостаје као извор политичког информисања за телевизијом”, каже Богосављевић.

Објашњава и да су политичке емисије све мање гледане и доживеле драматичан пад гледаности, док су прегледи вети и даље остали главни извор информисања.

Радио станице су биле на трећем месту и слушало их је 37 процената грађана, док је штампу, дневну, недељну, периодичну, пратило 30 одсто становника Србије.

Пре само пет година, чак 59 одсто грађана је пратило један или више штампаних медија, па је у том медијском сектору приметан пад, наводи се даље у образложењу резултата.

Kада се посматра праћење медија на недељном нивоу, чак 88 одсто у току једне недеље гледа неки од ТВ канала, док интернет прати 74 одсто.

ЗНАЧАЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА

Богосављевић је приметио и да су у Сједињеним Америчким Државама, на пример, друштвене мреже одиграле велику улогу у победи Доналда Трампа на председничким изборима 2016. године.

“Ми смо имали пре Трампове победе имали још невероватнији пример утицаја друштвених мрежа, када је Фејсбук имао огромну улогу у такозваном Арапском пролећу, али у Србији ниједна партија није показала озбиљне амбиције да шаље поруке преко те или других утицајних друштвених мрежа”, додаје Богосављевић.

Трамп је, како подсећа Богосављевић, против себе имао готово све мејнстрим медије осим Фокс њуза, али аналитичари сматрају да победу над медијски фаворизованој Хилари Kлинтон може да захвали друштвеним мрежама.

Нова економија