Хоће ли Ердоганов исламизам пробудити хришћанство на Западу

Ко ће знати чиме се тачно руководио турски председник Реџеп Тајип Ердоган када је одлучио да претвори Аја Софију – Музеј Аја Софија – у џамију, одредивши да прва муслиманска служба буде у петак, 24. јула, на дан потписивања Лозанског уговора, који је дефинисао обрисе модерне Републике Турске. Много верзија је дато, међутим ми сада нећемо говорити о њима, већ о реакцији која је уследила после овог историјског корака турског председника.

Ердоганов поступак има две димензије истовремено – духовну и световну. Он не само да је од хришћанске цркве направио џамију, већ је то урадио свеобухватно. Виртуелни панели, коју су председничким декретом биле постављене на православне фреске, сугеришу да је Аја Софија данас постала нешто чудно. Ово није ни џамија, ни храм, ни музеј. Ово је нека врста аналога паганске древне Атине, где је апостол Павле видео Христа на жртвенику непознатом Богу. Стога, чак и након Ердоганове одлуке, неки грчки православци, нарочито у Аустрији, и даље гледају на Аја Софију као на цркву која се никада не може оскрнавити, чак и ако је коришћена као џамија после освајања Константинопоља 1453. године, а затим је коришћена као музеј. …

За такве вернике, Аја Софија је и даље део православне Литургије и у њој се хришћани и даље осећају као код своје куће. Наравно, актуелне турске власти у оваквим изјавама виде пре свега грчки траг и покушаће да све преведу на сукоб између Анкаре и Атине. Али то, свакако, неће «прогутати» свет који окружује Турску.

Претварање Аја Софије у џамију није једногласно поздрављено чак ни од муслимана. Катар, Либија и Иран честитали су Ердогану на његовој „смелој одлуци“, али су Уједињени Арапски Емирати, Египат и Саудијска Арабија оптужили председника да користи ислам како би добио подршку бирачког тела. Негативна реакција стигла је и из Индије и не само ње. Председник Федерације азијских бискупских конференција, кардинал Чарлс Маунг Бо, иступио је са оштрим критикама. Јангонски надбискуп је рекао да је „доследно и страствено“ бранио верске слободе како у својој домовини, Мјанмару, тако и у другим азијским земљама. „Често сам бранио прогоњене муслиманске народе у Мијанмару и наставићу то без оклевања и без задршке“, рекао је. За Стварну слободу вероисповести потребно је поштовање слободе исповедања вере других, а такође и заштита сопствене слободе. Због тога ме огорчује одлука Турске да претвори Аја Софију у џамију.“ Затим је подсетио како се муслимани прогоне у његовој земљи, као и у Кини, Шри Ланки и Индонезији.

Поступци Анкаре изазвали су невероватну реакцију и у Сједињеним Државама. Амерички римокатолички бискупи издали су заједничку изјаву са грчким православним епископима. Они су „забринути због непоштовања турске владе према верском плурализму“, а њене последње потезе виде као наставак „напада на верску слободу хришћанских заједница и других верских мањина“ у земљи. Римокатолички и православни лидери утицаће на америчке политичаре у смислу да ова изврше притисак на турску владу. Грчке и јерменске заједнице у САД позивају на бојкот турских роба и услуга као одговор на претварање Аја Софије у џамију, наводећи да се „хришћани на Блиском Истоку суочавају са геноцидом и прогоном од стране Турске. Довољно!“ Међутим, главна реакција се очекује од Европске уније која директно граничи с Републиком Турском.

Чак и чисто секуларни француски листови сада почињу да тврде да је „наша неспособност“ да се одупремо „Ердогану и исламизму директно повезана са нашом неспособношћу да себе сматрамо цивилизацијским простором“. А ово је секуларна Француска, која је 1905. усвојила законе усмерене ка ослобађању од политичког утицаја Цркве на државне структуре! Као што француски аутори изјављују, они су се „претворили у законе празнине, ослобађајући Француску од хришћанске цивилизацијске и културног супстрата“, „и то је разлог што смо беспомоћни пред лицем ислама“, и стога такви „празни концепти као што су дијалог, суживот, толеранција и „републиканске вредности“. Париз је позван да прихвати „конзервативни приступ који треба да потврди нашу културну баштину, обликовану нашим грчко-римским традицијама и нашим хришћанским коренима, који могу одговорити на цивилизацијски изазов са којим се суочава Запад“.

Анкара је пробудила, јасно је, неколико вулкана својом одлуком о Аја Софији. Као што се може судити, критичке реакције на њене кораке манифестују се различитим степеном интензитета и изазивају се из различитих разлога. Према нашем мишљењу, најозбиљније за Турску биће одраз ЕУ, која ће морати да смисли одговор на „цивилизацијски изазов са којим се суочава Запад“. Можда је то повезано са мистериозним ставом Ватикана, који је споља изразио своје стајалиште о Ердогановим поступцима у односу на Аја Софију. Можда аналитичари Свете столице исламизацију Турске сматрају као прилику да се пробуди Европа, да је подсете на њене хришћанске корене у ситуацији када ће се секуларни европски политичари ипак морати обрачунати са верским фактором.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3019985.html