Зашто професори економије нису милијардери?

Професори економије нису милијардери зато што размишљају логично, унутар финансијски доследног система.

Милијардери су постали то што јесу зато што су размишљали нелогично са становишта економског система.

Kада треба расправљати о макроекономским кретањима, новинари увек зову професоре економије. Али када интервјуишу милијардере, питају их само о томе како размишљају, односно како праве новац.

Ако бисте организовали расправу између неког уваженог професора економије и једног милијардера о актуелним и будућим макроекономским кретањима на тржишту, професор би увек изашао као победник. Његово излагање је финансијски логично, он има иза себе бројна истраживања и податке који чине доследан и конзистентан систем. Милијардер у сучељавању са таквим начином размишљања губи, јер је његов поглед у оквиру таквог система финансијски нелогичан.

Али професор економије ће и даље бити запослен на неком факултету или институту, а милијардер ће и даље зарађивати милијарде. Зашто?

Свет мењају иноватори, а не управљачи

Зато што се на економским факултетима изучава економија оскудице, а не економија обиља, пише Давид Олариноyе, консултант за предузетништво и уредник портала “Рицх Цултуре”. Економска наука се бави тиме како добро управљати већ постојећим ресурсима, студенте уче како да најбоље располажу оним што имају, а не како да створе више.

С друге стране, није реткост да су јако богати људи почели као предузетници који су рано напустили школовање, или су деца успешних предузетника која су о прављењу новца учила у својој кући а не у школи, преноси портал Бизнис & финансије.

Менаџмент је велика вештина, а историја економије је делом и повест сјајних управљача, било да су управљали државном благајном или компанијом. Али свет не може ићи напред ако размишљамо само о томе како да добро управљамо постојећим ресурсима који су, на крају, увек ограничени.

Свет су променила открића проналазача, иноватора, па и авантуриста. У неку руку, сви они који су у потрази за нечим новим, ван постојећег система, јесу авантуристи. А та открића, и када су изван економске сфере, на овај или онај начин су утицала и на економију.

Новац бежи од оних који се труде да га задрже

Свака развијена и богата привреда није то постала само зато што се њоме добро управљало. Она је пре свега производ иновација и открића. Ако се руководимо само тиме како да не изгубимо оно што имамо, такво размишљање води у стагнацију, а свака стагнација је увод у сиромаштво.

Новац бежи од оних који су окупирани мишљу како да га задрже. Он је на страни оних који размишљају унапред и усуђују се и да новац привремено изгубе у настојањима да своју идеју спроведу пре других.

Узмимо за пример неког професора економије који је живео и радио пре само два века. Замислите да је добио задатак да на основу дотадашњих кретања и података којима је у то време располагао предвиди будућност која је наша садашњост.

Kакве су шансе да професор економије на основу тадашњих ресурса предвиди појаву нечега што би макар било налик интернету и модерним начинима комуникације? Никакве, тврди Олариноyе. Јер он би рачунао са оним добрима која су тада била на располагању и пројектовао би их у будућност. Проналазачи и други који су загледани у нешто ново, не рачунају са таквим ограничењима.

Лако је штампати новац, умеће је оплодити га

Данашњи финансијски модели заснивају се на истом таквом тачном незнању. И они полазе од тога да су ресурси које данас имамо исти они које ћемо имати и сутра, а неретко да ће бити и мањи.

Али проблем сиромаштва никада неће бити решен штампањем новца. Централне банке могу да одштампају колико год желе новчаница, но ако то не прати раст продуктивности, резултат ће бити инфлација, па чак и хиперинфлација и обезвређивање валуте.

Раст продуктивности не подржавају економисти запослени у централним банкама. Раст продуктивности заговарају предузетници. Предузетници су, за разлику од економиста који штампају новац, окренути ка томе како да тај новац најисплативије употребе. Они су фокусирани на то да уоче проблеме чије решавање може донети зараду.

Људи су ти који стварају сопствену рецесију

Медији већ годинама уназад стално преносе мишљења макроекономских стручњака о предстојећој рецесији. Kолико пута свакодневно чујете ове речи и изразе: недовољно, лоше, не треба, недостаје, још горе, итд. Чак и кад су добра времена, економисти предвиђају лоша времена. А када се толико много прича о доласку рецесије, већина почиње да се понаша као да је она већ наступила.

Људи су ти који стварају сопствену рецесију, својим начином размишљања. Ако изгубе посао, углавном сматрају да је то зато што је економија у кризи и да су они само жртве масовних отпуштања. Ретко размишљају да ли су остали без посла зато што нису умели да га раде на начин који би послодавцу обезбедио приходе и зараду.

Они који су у стању да остваре зараду, не доносе своје одлуке под утицајем вести о предстојећој економској катастрофи, нити везују своју будућност за “општу ситуацију” која зависи од власти и креатора економске политике. Они виде кризу као оскудицу, али не новца, већ решења за настале проблеме. Они економију не посматрају као сложен систем спојених судова, већ кроз њену суштину – да је она увек однос понуде и тражње на тржишту.

Новца има више него добрих идеја

Ако сте у стању да осмислите решење за неки проблем, да произведете нешто што је људима заиста потребно и што ће им бити корисно, они ће то куповати упркос кризи, тврди Олариноyе. Успешни предузетници су увек усредсређени на решавање постојећих проблема, а не на постојеће ресурсе.

Јер у свету увек има довољно новца за онога ко уме да реши неки проблем. А недостатак новца је увек проблем оскудице добрих идеја, креативности и оптимизма који са становишта економског система најчешће делују – нелогично.

BIZNIS & FINANSIJE