ПРОРОЧАНСТВО ТАРАБИЋА СЕ ОСТВАРУЈЕ: Људи ће нагло умирати од некаквих болешчина! Ево шта су рекли о СПАСУ

Иако су многе књиге и записи браће из Кремана спаљени и цензурисани, поједини делови угледали су светлост дана захваљујући сеоском проти.

О креманским пророцима се пуно писало, но за оне који не знају, ради се о два неписмена сељака са способношћу виђења будућности који су живели у 19. веку у Кремнима, у селу у непосредној близини Ужица. Милош и Митар Тарабић били су рођаци, а њихове визије записао је сеоски прота Захарије Захарић.

Према предањима, тадашњи, а и каснији владајући кругови у Србији били добро упознати са пророчанством, па су га неки од њих континуирано скривали и цензурисали. Упркос свим забранама, доста тога је угледало светлост дана, а објављени су и рукописи Захарића у облику књиге „Креманско пророчанство“. Доносимо вам једно у низу предвиђања двојице браће Тарабића, онако како је оригинално записано.

Према предањима Тарабића, “доћи ће време када ће се много тога знати и што се више буде знало међу људима, људи ће се међу собом мање волети и пазити. Наиме, настаће таква омразда када ће уређаји бити пречи од својих најближих чланова породице. Они који буду читали и писали разне књиге с нумерама сматраће се да највише знају. Ти људски мудраци ће све препустити овијем низовима те нако како им нумера рече, тако ће живети и радити.

Међу тијем мудрацима биће добријех и рчина, уображених људи. Они рчинасти чиниће разне зле марифетлуке. Троваће ваздух и воду и пуштати кијамете по морима сињим, ријекама и земљи, те ће људи нагло умирати од некаквијех болешчина. Они добри и мудри видјеће да сав тај њихов труд и аргатлук (аргатлук=рад) не вриједи и да води пропасти свијета, те ће умјесто нумерације потражити своју памет за замишљајима. Када се стану више бавити замишљајима, биће ближи Божјој мудрости, али ће све доцкан бити, јербо ће они зли већ сву земљу упропастити и настаће прави помор” – наводи се у пророчанствима Тарабића, која су записана у књизи Креманско пророчанство, аутора Драгољуба Голубовића и Дејана Миленковића.

” Ондакар ће људи бјежати из вароши у села и јопет тражити планине и три крстате горе да тамо, у њима, дишу и пију воду. Они који будну побјегли спасиће себе и пород свој, али не сви и не задуго, јербо ће се појавити великачка глад. Хране ће бити по варошима и по селима, али ће свуђе отровата бити. Млоги ће да би јели и најели се трпати све у уста, те ће од тога одмах помријети. Онај који будне постио и испостио, тај ће остати жив, јербо ће га свети Дух чувати и биће ближи Богу.

Извор: Курир.рс/Новости