Где је граница понижавања Вучићевих сарадника?

Kажу старији да је овако било и кад су се бирале Владе у време комунизма. Све се знало, није било партија, али је било борбе унутар партија. Отприлике тако изгледа данас формиранеј Владе Србије. Партија нема, сви су у једној. Вучићевој. И СНС и социјалисти и Шапићев СПАС. Сад је само питање како ће власник тих партија поделити места.

Вучићева изјава од петка је једна од антологијских. Објаснио нам је да постоје четири могућности:

– СНС са СПС-ом
– СНС са Шапићем
– СНС са СПС-ом и Шапићем
– СНС сам

После месец дана од “избора”, за које је резултат знао оног дана када је опозиција рекла да бојкотује и показала то у пракси, Вучић је народу саопштио ове 4 варијанте. Дакле, два месеца пре избора и месец и нешто после избора, после 100 дана од када зна резултат, човек који је умислио да је власник Србије, није рекао ниједну реч ни о томе ко ће председавати Скупштином, ни ко ће чинити владу Србије! На овај начин он јасно показује да о свему он одлучује, да је бог и јасно показује народу, грађанима Србије да их не ферма ни три паре.

Што је још горе, господар Србије је једини који зна ко ће чинити Владу. Ниједан, али ниједан његов сарадник, осим чланова породице, нема ама баш никакву информацију о томе, нити се о томе пита ни 1%. То показује степен диктатуре, али и показује какве људе Вучић има око себе. Kо су ти његови назови сарадници, а у ствари слепи извршиоци сваке његове одлуке, ко су људи који су спремни да се толико понизе да прихвате да не вреде ништа, да су рупе са којима Вучић може под да обрише и да не трепне?

Људи које је Вучић извукао са дна друштвене лествице – незналице, купци диплома, људи повезани са земунским кланом, доколичари, који до јуче нису могли да замисле да ће о било чему било шта одлучивати. Само такви људи би прихватили свакодневна понижења, хушкања на колеге из странке или коалиције, наручене текстове у таблоидима, вређања на састанцима, али и у јавности.

Бескичмењаци који су од власника кафића постали озбиљни бизнисмени, од ситних џепароша озбиљни криминалци, од малих превараната људи којима се на улици и у кафани обраћају са страхопоштовањем, од људи са маргине – елита. Наавно, уз помоћ свих оних који јесу елита овог народа, али који уплашено ћуте. Погледајте све те Kокезе, Вулине, Брнабићке, Ђорђевиће, Јоргованке, Остоје, Зоране, Весиће, Јадранке.. Све те Дијане Хркаловић, Биљане Ивковић, Веселиновиће, Радојичиће, Вучевиће.. и на хиљаде таквих истих на локалном нивоу за које се у Беогарду не зна. И сличне. Где су били јуче, где су и како живе данас?

Само такви људи могу да прихвате да глуме да су важни и да нешто одлучују, а у ствари не постоје. Јер један потез Александра Вучића и они нестају, као и многи пре њих.

Питање је само да ли ће прво нестати они или Србија.

Директно