У Немачкој је све више неонациста. Како се инфилтрирају у специјалне снаге и полицију?

Озбиљне сумње
У мају 2020. немачке безбедносне снаге извршиле су претрес у сеоској кући Саксонца за кога се сумњало да је у вези са неонацистичким групама. Нашли су тајно складиште новца у врту, пронашли су два килограма јаког пластичног експлозива, осигураче, детонаторе, аутоматске пушке калашњиков, пригушиваче, ножеве, самостреле, стреле и на хиљаде метака. Потврђено је и политичко становиште власника куће: читава збирка нацистичких реликвија, међу којима су и часопис за оне који су служили у СС трупама, као и књига војних песама, штампане по налогу ове паравојне групе.

Грађани носталгични за Трећим рајхом и спремни за насиље – није нека новост за Немачку: земља се бори против неонацистичких покрета готово од самог завршетка Другог светског рата. Међутим, овај случај је попут муње обишао читаву земљу, јер осумњичени није био неки маргиналац, већ командант специјалних снага КСК (Kommando Spezialkräfte) – елитне и тајне јединице немачке војске.

Овај случај се није могао занемарити на највишем нивоу, а власти земље су започеле свеобухватну истрагу. Аналитички извештај био је урађен до 30. јуна, а Немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер учинила га је доступним јавности.

Истрага је показала да у складиштима специјалних служби недостаје 62 килограма експлозива и више од 48.000 метака. Истина, још није јасно да ли је у питању крађа или грешка у инвентару.

Министарка је нагласила да је немарно руковање муницијом традиција међу специјалним снагама, као и изузетно нездрава атмосфера унутар јединице. „На основу веровања одређеног дела руководства, појавило се оно што називамо токсично вођство, као и екстремистичке тенденције“, рекла је Крамп-Каренбауер.

Шефица Министарства одбране је у свом говору била крајње коректна и подсетила на то да су елитне специјалне снаге важан фундамент државе. Указала је на ефикасност КСК-а и потребу за таквим јединицама, али јединица у свом тренутном виду више не може постојати.

Шанса за исправку
Извештај указује да је један од кључних разлога идентификованог проблема стагнација у развоју кадрова. Командоси, створени као одговор на америчке «морнаричке фоке» и британски САС, регрутују људе који су изузетно отпорни на стрес, који су, потом, спремни на суров режим тренинга: морају издржати марш од 160 километара у потпуној ратној спреми и симулацију бруталног саслушавања.

У исто време, све активности КСК-а су класификоване (познато је само да су учествовале у операцијама у Руанди, Босни и Херцеговини, Космету и Авганистану), а за задатке на које се такве јединице шаљу нису потребни само лични квалитети и вештине, већ и снажан осећај лојалности групи … Да бисте одржали морал војника, наравно, потребни су вам добро координисани тимови. С тим у вези, многи оперативци остали су на својим позицијама годинама и чак деценијама – на пример, официр ухваћен са експлозивом служио је у својој јединици од 2001. године.

Временом се око појединих команданата формирала међусобна оданост, лична лојалност која није зависила од остатка војске, државе и друштва. И та је независност изграђена на темељима које су ти команданти сматрали правилним.

Према Цајтовој аналитичарки Кај Бирман, заједно са осећајем припадности највишем кругу људи, „белој кости“ немачких оружаних снага, ови услови су постали плодно тло за клијање екстремистичких погледа.

У складу с тим, испоставило се да су истражитељи, покушавајући да открију стварну популарност антисоцијалних погледа међу командосима, налетели на зид: војска је знала да ће обелодањивање тајни довести до срамотног протеривања из редова елите. Припремне процедуре су такође радиле за тако тешку индоктринацију: нови чланови су се почели интегрисати у тим још током тренинга. Међутим, прича о пронађеном експлозиву помогла је истражитељима да открију много података.

Крамп-Каренбауер је саопштила да је као резултат тога донета одлука о повећању ротације кадрова у КСК. Од сада, оперативци ће се селити у друге јединице и делимично доћи споља, проћи обуку у другим јединицама и неће предуго седети на једном положају. Поред тога, друга од четири чете јединице биће распуштена – барем привремено – она ​​која се превише опијала нацистичким идејама.

Команда «на десно»!
Поступак над другом четом почео је инцидентом 2017. године. Чета је доспела у медије када су војници одлучили да организују забаву у част одласка потпуковника, хероја авганистанских операција – и, сагласно немачком закону, позвали су проститутке. Најмање једна проститутка, видевши шта се дешавало на испраћају у близини једне од војних база, била је огорчена и одбила је да ћути.

Према њеним речима (девојка је, плашећи се претњи, говорила анонимно), на забави је било око 60 учесника, укључујући и команданта коме су нашли експлозив у башти. Изводили су чудне ритуале са свињским главама, пили уз ватру и слушали музику.

Они су на том догађају слушали песме Sturmwehr – групе коју су немачки медији класификовали као „десни рокенрол“. Њене композиције пуне су националистичке романтике: јунаци умиру за народ, чезну за великом Немачком, огорчени су приливом странаца – укратко, све о чему је срамотно говорити у модерној Немачкој, али се могу наћи у слободно доступним музичким сервисима.

Саме десничарске песме можда и не би наљутиле проститутку, и скандал се не би догодио. Међутим, учесници опроштајне забаве, певајући заједно са хором, дигли су руку у нацистички поздрав и гест испратили одговарајућим криком – и то више није непристојност, већ значајно кршење немачких закона.

Међутим, како извештава више војних извора, такво понашање није новост у редовима немачких снага безбедности. Одређени проценат њих прилично је отворено заинтересован за десничарске екстремистичке покрете.

Треба напоменути да је руководство КСК у почетку признавало само чињеницу секс-забаве и игара које су се тамо одржавале у средњовековном стилу – било каква веза с нацистичком естетиком је негирана. Међутим, упркос „зиду ћутања“, како је рекла министарка одбране, истражитељи су ипак успели да пронађу доказе. Резултат, под истрагом је, према различитим изворима, било од 60 до 70 „командоса“ од око хиљаду запослених у јединици.

Радикалне тенденције
Потенцијални нацисти у специјалним снагама само су врх леденог брега. У јануару ове године (2020) војна контраобавештајна служба известила је да немачка војска има најмање 592 особе осумњичене за „антиуставне погледе“. Познате су и радикалне нацистичке групе у регионалној и савезној полицији, а десетак безбедносних званичника сврстало се међу „Рајхсбургере“ („грађани Рајха“) – секташки покрет чији присталице сматрају да немачко царство још увек постоји, а тренутна влада је нелегитимна.

Мноштво људи је спремно да порекне кључне вредности савремене немачке државе, радећи у њеним органима безбедности, што је феномен који се објашњава на различите начине. Генерално, на ову појаву је вероватно утицао и прелазак у Немачкој на професионалну војску 2011. године: војска као посебна велика група престала је да буде само „део друштва” и почела је постепено да формира свој идентитет одвојен од широких маса и независан од званичне идеологије.

У случају КСК, то је јасно видљиво већ од 2003. године. Затим је министар одбране отпустио генерала Рајнхарда Гунцела, команданта и једног од оснивача јединице. Командант се осмелио и подржао политичара Мартина Хомана, који је упоредио Јевреје који су учествовали у револуцији у Русији са немачким национал-социјалистима и позвао на смањење степена колективног стида. После тога, генерал је написао књигу у којој је прилично похвално говорио о тајним службама Трећег рајха.

Међутим, мигрантска криза која је избила 2015. играла је кључну улогу у радикализацији снага безбедности. Она је прилично узбуркала немачке националисте, и грађани су без икаквих посебних погледа на ово питање нагло заузели екстремне погледе – овај талас није мимоишао ни органе правног поретка.

Национално несвесни
За последњих неколико година све више Немаца – посебно у бившој Источној Немачкој, одакле долази значајан део немачких војника – осећали су да им је уобичајен начин живота у опасности, а да држава то није у стању да спречи. У складу с тим, дошло је до невиђеног пораста популарности националистичких политичара без преседана у новијој немачкој историји: у неким савезним државама сваки пети или чак сваки четврти становник гласао је за „десну“ странку „Алтернатива за Немачку“ (Alternative für Deutschland, AfD).

Традиционални социјалистички медији и левичарске партије, губећи гласаче, неуморно су оптуживали АфД за десничарски радикализам и умешаност у раст насиља и екстремизма. Допринос умерених националиста из „Алтернатива“ успону екстремно десничарских осећања тешко је мерљив, а такође је тешко оспорити чињеницу да са толеранцијом у Немачкој нешто није у реду.

Политички атентати су истакнути примери. У фебруару 2020. године присталица антисемитских теорија завере пуцао је у мигранте који су седели у два кафића у граду Ханау. Раније, нешто мање од шест месеци, још један екстремиста покушао је – безуспешно – да нападне синагогу у Галеу, после чега је пуцао и убио две особе. У лето исте године, Немачка је била шокирана убиством Валтера Лубкеа, бившег градоначелника Касела и отвореног присталице масовне миграције. Убица, који има везе у радикалним круговима, признао је да је злочин починио из идеолошких и политичких разлога.

Ови случајеви нису нека одступања или изузеци, већ само врх озбиљног проблема, рекао је министар унутрашњих послова Хорст Зеехофер на последњој конференцији за медије. Према шефу Министарства унутрашњих послова, десничарски екстремизам већ постаје права „срамота Немачке“.

Број злочина почињених из мржње континуирано расте сваке године. На пример, 2019. године било их је 10 процената више у односу на годину раније – више од 22.300.

Скривена претња?
Статистички подаци такође показују да је укупан број Немаца који су евидентирани у полицијским органима као десничарски екстремисти у последње време у порасту. Сада их има око 33.000, у поређењу са око 24.000 прошле године. Од тога 13.000 њих је заведено са ознаком „спремни за насиље“.

Наравно, политичари посебно забрињавају радикали у редовима безбедносних снага. А после откривања симпатизера нациста, чак и у елитним специјалним снагама, чини се логичним кораком да се провере све агенције за спровођење закона на постојање тајних ултрадесних ћелија.

Сами ултрадесничари су пресрећни само због таквог обрта – уосталом, страх, сумња и теорија завере постају плодно тло за ширење њихових ставова. Бивши војни човек Ханибал Шмит са задовољством је рекао за «The New York Times» да његова мрежа тајних разговора у шифрованим месинџерима обједињује више од 2.000 истомишљеника широм Немачке. Многи од њих, рекао је, служе у агенцијама за спровођење закона – и чекају кризу „Дана икс“ да наступе заједничким снагама.

Овакве изјаве не постају изговор за инспекције великих размјера – барем тако каже шеф немачког Министарства унутрашњих послова. По овом питању, Зеехофер заузима заиста антиекстремистички став: против било какве дискриминације, укључујући дискриминацију полицијских службеника. Вероватно су у току унутрашње провере, али мало је вероватно да ће јавност детаљно сазнати о свему шта се дешава у обавештајним службама једне од најјачих држава Европе.

Посматрајући са стране, може се рећи само једна ствар. Када реакција грађана на светске догађаје буде смештена у простор неприхватљивог, она се може манифестовати у заиста нездравим облицима, продирући истовремено у све слојеве друштва. Поготово ако је историја једног народа у таквим условима тешка и окрутна као у случају Немачке.

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика

ИЗВОР: https://lenta.ru/articles/2020/07/28/neonazismus/