НАЈСТРАШНИЈА српска клетва: Многи верују да наш народ никада није “скинуо” са себе проклетство бачено пре скоро 7 векова
Манастир Раваница (Фото: Depositphotos, [email protected])
Традиција клетви постоји вероватно у свим културама света. У Србији, међутим, оне умеју да буду јако живописне и посебно снажне!
Основни подстицај за настанак клевете јесте проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси. На основу овога разни езотеричари и астролози, али и антрополози време настанка клетви стављају у најдавнија времена, у сам освит цивилизације, када су људи веровали у магичну моћ речи.
За све клетве карактеристично је једно – да би се “остварила”, она мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију. Због тога се од неких од њих људи јеже чак и након више векова од њиховог изрицања.
“Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!”
Код нас, као најстарија и свакако најстрашнија, помиње се клетва коју је изрекао српски кнез Лазар Хребељановић пре Косовске битке. Клетва је упућена оним Србима коју се игнорисали позив на рат са Османским царством.
Историјски, још је Константин Филозоф забележио да је Лазар издао “позив и претњу” српским земљама. Тај позив је сачуван у српским народним песмама у облику клетве.
Њу у својим делима помињу многи сакупљачи српске народне поезије и предања, а један облик клетве се јавља и у издању народних песма Вука Стефановића Караџића 1845. године. Управо та верзија “Косовске клетве” је записана на споменику на Газиместану где се водила Косовска битка.
Многи верују да српски народ никада није “скинуо” са себе проклетство бачено пре скоро седам векова. Баш због тога, сматрају они се толико судбоносних догађаја у српској историји одиграло баш на Видовдан, 28. јун.
Извор: историјскизабавник.рс
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Ми смо, на жалост, једини народ на свету који кроз народну поезију
опевасопствену пропаст – “ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГ“?!
Историјски није тако, али је народни песник тако сагледао тај
историјски тренутак, и КЛЕТВУ, бачену на издјанике, оне који не
дођу у Бој на Косово, учинио основним садржајем Косовског завета“.
Лепо звучи, али лоше значи!
Та песма, и клетва изречена у њој, генерацијама је била обавезно
школско
градиво ,и ко зна колико милиона пута је изговорена, и тако, несвесно,
“инсталирана“ у народно памђење као модел понашања у сличним
историјским ситуацијама, и увек резултирала НЕСЛОГОМ – ПОДЕЛОМ
НА “ОБИЛИЋЕ“ – родољубе – и “БРАНКОВИЋЕ“ – издајнике.
И док је Свети Сава са Неба благосиљао, дотле је Кнез Лазар са
земље –прoклињао?!
Благослова Светога Саве, са Неба, не можемо се одрећи, а клетву
КнезаЛазара, са Земље, прпевати у Благослов Кнеза Лазара, са
Неба и тако та два бласгослова објединити на добробит Православног
рода србског – остварити благословено јединство НЕБЕСКЕ и
ЗЕМАЉСКЕ СРБИЈЕ.
Зато клетву треба препевати у благослов Кнеза Лазара, и објединити
га са благословом Светог Саве изреченог у Светосавској химни.
КНЕЗ ЛАЗАР:
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, у Бога се нада.
Да је коме послушати сада
Како кнеже Србе благосиља.
‘Ко је Србин и србскога рода,
И од србске крви и кољена,
Те долази на бој на Косово: .
Бог му сваког добра подарио,
А од руке да му родно буде
И у пољу бјелица пшеница,
И у брду винова лозица
Блага имо за сваког кољена!
У кући му сва здрава дјечица,
Свако мушко – јунак до јунака,
Свако женско – дична србска мајка.
Потомство му име проносило,
Проносило, њим се поносило,
Све док је свијета и вијека!
Поглавари, вође и кнезови,
Сви јунаци, србски витезови,
Част и слава нек вас увијек прате
Који Србско царство сачувате’“
…………………“
Препевом Лазареве клетве Бранковића /издајника/ у благослов
Обилића /родољуба/ превазиђен је духовно-молитвени парадоск
узношења молитве Светом Кнезу Лазару, под куполом храма, и
појања Његове клетве, уз гусле, у порти тог истог храма, после
Свете Литургије и молебана Светом Кнезу Лазару.
Неспојиво је било:
“Свети Кнеже Лзаре – моли Бога за нас!” – у храму, за време
Богослужења, и: “Љуто куне србски Кнез Лазаре …“ , отпојано уз
гусле у порти, дворишту тог истог храма, у размаку од пар сати!
Сада су благослови обједињени – и Светог Саве и Светог Кнеза Лазара –
отпослати из Небеске Србије – Земаљској Србији!