Ко може бесплатно да користи државно земљиште

Управа за пољопривредно земљиште објавила је недавно прецизан поступак на који начин пољопривредници мгу да конкуришу за закуп земљишта у државној својини.

Такво земљиште, иначе, даје се у закуп и на коришћење по основу права пречег закупа и путем јавног надметања.

Према последњим подацима који су достављени „Политици”, у Србији је ове године у оптицају за закуп било 450.079 хектара државне земље. Постоји и око 80.000 хектара пашњака којима управљају села и користе се за потребе локалних сточара. Укупно је издато 275.000 хектара, а циљ је да се и у наредном периоду повећавају површине државних ораница издатих у закуп.

Велике неиздате површине углавном су пашњаци, ливаде, мочваре, запуштени воћњаци који су се раније нудили у закуп и два-три круга, али интересовања није било. План државе већ неко време јесте да се такво земљиште (које није коришћено најмање три агроекономске године) стави у функцију пољопривредне производње.

Да би анимирали пољопривреднике, такве парцеле потенцијалним корисницима држава нуди за – нула динара. Како су потврдили у овој управи, у последње три године 5.255 хектара запарложеног земљишта дато је пољопривредницима на бесплатно коришћење по том основу.

– Интересовања има и очекујемо да ће га бити још више. То је запуштена или напуштена земља која се тако ставља у функцију. На тај начин добијамо потпуно нове површине и нову вредност у области пољопривредне производње, што директно утиче на повећање БДП-а, из дела који се односи на аграр – рекао је за наш лист Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Оваквих парцела има у готово свим крајевима Србије, а најмање у Војводини, што је очекивано. Закон прописује могућност да се запарложено земљиште да газдинствима на коришћење без накнаде на период до пет година, уз обавезу пољопривредника да га стави у функцију производње.

После истека тог периода, могуће је продужити коришћење на 25 година, под условом да се на њему обавља пољопривредна производња на мање од 10 хектара, док је за веће површине услов да корисник добије одобрење министарства за инвестиционе радове на том земљишту.

– То не значи да неко може да добије бесплатно на коришћење државну земљу на 25 година – истиче Лакић.

Како објашњава, пољопривредник је добија да би инвестирао у раскрчивање, рашчишћавање и привођење намени у пољопривредну производњу. Док не изврши ту обавезу, а највише пет година, пољопривредник не плаћа ништа.

После тога, кад земљиште стави у функцију, подноси захтев за инвестициона улагања да би је добио на 25 година. У случају када му је то одобрено, плаћа цену закупа од 40 до 60 одсто од просечне цене у тој локалној самоуправи.

Наш саговорник каже да рашчишћавање уопште није јефтино, кошта од 1.000 до 2.500 евра по хектару јер се користи најтежа механизацији „због чега се само озбиљни пољопривредници одлучују за то”.

Према упутству Управе за пољопривредно земљиште, наводи се да право на закуп и коришћење пољопривредног земљишта у државној својини могу да остваре физичка и правна лица која су носиоци или чланови регистрованих пољопривредних газдинстава уз испуњавање додатних законских услова у зависности од основа закупа и коришћења за који су заинтересовани. Да би физичко или правно лице остварило право пречег закупа државног пољопривредног земљишта, потребно је да се пријави на јавни позив који расписује јединица локалне самоуправе (ЈЛС). Градови и општине сваке године до 30. јуна текуће године расписују јавни позив за доказивање права пречег закупа за наредну агроекономску годину, а пријаве на јавни позив с потребном документацијом достављају се најкасније до 31. октобра текуће

године ЈЛС. Када се оконча поступак давања у закуп земљишта по основу права пречег закупа, ЈЛС, уз претходну сагласност Управе за пољопривредно земљиште, расписује оглас за давање у закуп државног пољопривредног земљишта.

Ивана Албуновић / Политика