Сваки десети послодавац нема план примене мера заштите од короне

Откако је 10. августа за све послодавце у Србији истекао рок за доношење плана примене мера, у складу с Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавања појаве заразне болести, инспектори рада обишли су 361 предузеће које су засад само саветовали и, тамо где је било потребно, подржали у прилагођавању новим правилима у раду.

Реч је углавном о малим фирмама с највише десет запослених, али и поред тога међу свим тим предузећима која су за прва два дана инспектори обишли, код сваког десетог послодавца изостао је план о примени мера за спречавање појаве и ширења епидемије ковида 19.

Како за „Политику” истиче Стеван Ђуровић, директор Инспектората за рад, код само 36 послодаваца није израђен план, док је у четири фирме израда тог документа била у току.

– И у наредним данима инспекција рада ће контролисати послодавце, а крајњи циљ је заштита здравља људских живота, а не само кажњавање и репресивне мере. Желимо да пружимо помоћ и саветодавну подршку послодавцима како би што пре почели да примењују мере из плана. Они који не буду отклонили пропусте и својим поступцима буду угрожавали запослене, могу да очекују прекршајне пријаве или решења о забрани рада, а касније и казне – истиче Ђуровић.

Правилник, који је ступио на снагу 11. јула примењује се на свим радним местима у радној околини у којој се обавља рад, изузев рада на терену и рада од куће. Задата правила морају да поштују не само послодавци, већ и радници. Ђуровић ипак подсећа да се инспекција на терену не суочава само с неодговорним послодавцима.

– Наилазимо и на запослене који не желе да користе заштитне маске на послу, али има и ситуација када им их послодавци нису обезбедили – додаје директор инспектората.

Да ли се икада догодило да инспектор казни запосленог?

– Унутар сваког предузећа постоји систем унутрашње контроле, па сами послодавци прописују мере кажњавања уколико се запослени не придржавају правила. Имали смо ситуације да када долазимо у контролу, радници стављају маске у заштитни положај – признаје он и додаје да инспекција рада не може генерално, на основу било чије пријаве, да поднесе било какву меру или захтев за прекршајни поступак јер је „једино мерило када на лицу места инспектор уочи пропуст”.

А међу најчешћим пропустима су они када послодавац своје раднике није у писаној форми, кроз инструкције, довољно добро информисао о мерама које су предвиђене у борби против заразне болести.

– Често уочавамо и да нема довољно заштитних маски за раднике или да се не поштује правило о прописаном одстојању међу запосленима. У таквим ситуацијама таквим предузећима забрањујемо рад, а уколико не промене нешто, следе и казне. Рецимо, у току ванредног стања смо код 78 послодаваца затекли неправилности у раду, када смо донели и 17 решења о забрани рада и поднели 166 решења с указивањем на отклањање мањих пропуста у раду – набраја Ђуровић.

У самом правилнику нису прописане казнене мере, али се оне налазе у Закону о безбедности и здрављу на раду. Казне за послодавце крећу се и до милион динара, док би запослени за непоштовање прописа могли да буду кажњени са 20.000 динара. Тако је, на пример, овим законом за послодавца прописана казна од 800.000 до милион динара, ако не измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

Марија Бракочевић