Трампов напад на Кину уништиће интернет какав познајемо

Оно што је остало од глобалног, слободног интернета, нашло се под опсадом овог месеца. Најновију салву испалила је Бела кућа помоћу два извршна наређења којим се забрањују кинеске платформе Ви-чет (WeChat) и Тик-ток (TikTok) и проширује тзв. „програм чисте мреже“ (clean network program). Намењене стезању обруча око Кине, ове мере ризикују да покрену опасну ланчану реакцију која би донела много веће последице од оних намераваних. Када дотична наређења ступе на снагу средином септембра, америчким грађанима и компанијама ће, између осталог, бити забрањено да улазе у трансакције са Бајт-денсом (ByteDance – матична компанија Тик-тока) или Ви-четом који је у власништву Тенсента. Иако Стејт департмент каже да је циљ спречавање „агресивних упада малигних актера попут Комунистичке партије Кине“, ове мере ће вероватно подрити слободу и отвореност интернета, ојачати ауторитарне владе и успорити ток глобалних економских интеграција које су узроковале најуспешнијих 50 година у историји човечанства.

Амерички председник Дoналд Трамп зна да за јачање притиска против Кине у САД постоји двопартијска подршка, нарочито када се ради о питањима везаним за националну безбедност и одбрану. Он такође схвата да ће чврст став према Кини изгледати добро бирачима у новембру, иако је у прошлости био све само не чврст према Кини. Али његов гамбит има далекосежне технолошке, економске и геополитичке импликације. Пре свега, он разбија фасаду слободног, интероперабилног и глобалног интернета која је опстајала у протекле три деценије, у чему су Сједињене Државе биле главни јемац и бенефицијар. Тиме се такође даје дозвола аутократама да се окоме на проток информација, да пресеку дигиталне линије живота својих грађана са спољним светом, а вероватно ће доћи и до оштрог пада светске трговине путем дигиталних услуга.

НАСТАНАК „СПЛИНТЕРНЕТА“
Трампови кораци вероватно ће убрзати настанак онога што неки називају „сплинтернет“ (кованица енглеских речи „internet“ и „splinter“ која значи разбијен, фрагментиран, распарчан интернет). Већ постоји неколико земаља које су увеле регулативу о суверенитету електронских података којим се ограничавају проток података и информација и дигиталне услуге. Али ће нова правила којим се Сједињене Државе одвајају од кинеских интернет услуга вероватно убрзати консолидацију интернета у најмање три одвојена региона, центрирана око Сједињених Држава, Кине и Европске уније. Ово ће, заузврат, донети жестоке и деструктивне трговинске спорове, који ће за резултат имати нове рестрикције онлајн активности. Додатно компликује ствари то што има јако мало простора за смиривање ситуације: било који амерички доносилац одлука који се буде противио стезању Кине мерама какве је Трамп донео биће третиран као слабић.

Док правници још увек дешифрују Трампова наређења, историјат америчких забрана и санкција лако нас доводи до закључка да ће се она примењивати не само према Американцима, него и према много ширем сегменту светске популације – макар и само зато што ће неамеричке компаније настојати да избегну излагање ризицима тако што ће превентивно одвојити своје дигиталне мреже и услуге од Кине, Сједињених Држава или обе земље. Иако ће свеобухватно наметање ових правила бити практично немогуће, а правни изазови се гомилају, штета већ настаје.

Очигледно је да ће ови кораци ка пресецању дигиталних веза продубити јаз између Сједињених Држава и Кине. Ове две државе су већ склизнуле у хладни рат који се углавном одвија у аренама трговине и технологије, а добар део тензија фокусиран је на кинески приступ технологијама и надметање за будућност 5G телекомуникација. У најмању руку, најновија наређења председника убрзаће деглобализацију: нова правна неизвесност и претња санкцијама, која лебди над великим деловима дигиталних технологија и услуга, снажан су фактор у међународној трговини. Како су кинески телекомуникациони производи, компоненте и услуге тако распрострањени широм света, готово сви ће осетити утицај Трампових одлука.

КАКО ЋЕ ОДГОВОРИТИ ПЕКИНГ?
Наравно, Трампово махање технолошким сабљама од користи је кинеском председнику Сију Ђинпингу. Без обзира на то да ли ће Мајкрософт успети да пре истека прописаног рока следећег месеца склопи споразум са Бајт-денсом о преузимању његових структура у САД, Кина ће сигурно одговорити акцијама против свог ривала. Си има мноштво мета за одабир. Прво, Кина би могла да појача мешање у америчке новембарске изборе, а неки верују да се то већ дешава, и то применом специфичних санкција које ће диспропорционално погодити политички колебљиве државе („swing states“ – у америчкој политиколошкој терминологији државе које нису стриктно опредељене ни за једну од две главне политичке партије у САД, него некад гласају за републиканце, а некад за демократе, прим. прев.) – што би потенцијално утицало на исход избора.

Даље, као други највећи власник америчког дуга након Јапана, Кина би могла да се ратосиља обвезница, потенцијално увећавајући каматне стопе у већ пољуљаној америчкој економији. Иако би ово привремено могло да утиче на трговински биланс Кине, такође би нашкодило и Трамповој шанси за реизбор. Треће, Кина би такође могла да притисне неког америчког савезника попут Аустралије, стварајући још главобоља за америчке креаторе политике.

Чак и без вероватне освете Пекинга, шире економске последице Трамповог потеза су обимне. Водеће компаније сектора електронске трговине, попут Амазона, мораће да размисле одакле ће да извлаче компоненте хардвера за рачунарство у облаку (тзв. cloud computing, прим. прев). Технолошке компаније са директним инвестицијама у Кини (укључујући инвестиције кроз партнерство са Тенсентом и Бајт-Денсом) могле би да претрпе огромне губитке, пад вредности и одмазду која циља директно њих и њихове производе.

Тенсент је је једна од највећих технолошких компанија у свету и има акције у секторима видео игара, апликација за друштвене мреже и музичким компанијама. Многе америчке фирме, укључујући Визу, Мастеркард и Старбакс, такође користе Ви-четову платформу за плаћање и њене функције дигиталне трговине у Кини. Трампова наређења могла би да приморају ове и многе друге фирме на скупо реконфигурисање – па чак и преиспитивање присуства у Кини.

КИНА, ИРАН, РУСИЈА, ИНДИЈА…
Америчко-кинески односи на рекордно су ниском нивоу, а могли би још да потону пошто овај најновији амерички потез наговештава почетак нове фазе убрзане конкуренције. Акције против Тик-тока и Ви-чета – заједно са скорашњим санкцијама против водећих званичника из Пекинга и Хонг-Конга умешаних у имплементацију новог закона о националној безбедности – део су све шире стратешке кампање против Кине. Трампова администрација чврсто је решена да убрза америчко одвајање од Кине, па је потенцијал за ескалацију реалан.

Један од највећих губитника у Трамповим одлукама могле би да буду саме Сједињене Државе. Од 1989, ова земља је имала користи од отвореног интернета као канала за ширење америчке културе и вредности, укључујући и ширење тржишног капитализма. „Кинески ватрени зид“, ирански „халал-нет“ и руски Закон о сувереном интернету највећим делом су имали за циљ да ограниче амерички утицај на интернету, истовремено јачајући домаћу контролу и гушећи опозицију. Све већи број земаља, међу којима су Индија, Северна Кореја, Саудијска Арабија, Тајланд и Вијетнам, креће истим стопама. Увођењем нових рестрикција, Сједињене Државе ће додатно умањити свој утицај.

Штавише, Трампово дигитално одвајање носи ризик од увлачења целог света у спор који се превасходно тиче Америке и Кине. Амерички план, који садржи и листу од тридесетак тзв. „чистих земаља“, убрзаће комадање и дезинтеграцију глобалног интернета, што је исход који су предвидели технолошки ентузијасти још пре више од деценије. Попут Пекинга, Вашингтон приморава државе да бирају страну. Не само да ће ово подрити један од најмоћнијих израза америчке меке моћи икада створених, него ризикује и да подрује стабилност дигиталне економије у периоду у којем свет то најмање може да приушти.

Аутори: Роберт Мјуга, Рафал Рохозински

Извор Foreign Policy