Како украјинска обавештајна служба врбује агенте у Русији

Федерална служба безбедности известила је о задржавању у Алтајском крају руског војника из стратешких ракетних снага, који је осумњичен за издају у виду преноса тајних података специјалним службама Украјине. Према прелиминарним подацима, ради се о 32-годишњем поручнику Александру Сидорчуку, који је служио у 35. дивизији ракетних снага у Сибирској затвореној административно-територијалној области (ЗАТО).

То је далеко од првог хапшења ове врсте. Укупно, од 2014. године, 25 особа које су радиле у интересу Кијева притворено је и процесуирано. Ево најупечатљивијих догађаја са почетка 2018. године.

Многобројна агентура

Године 2018, 11. фебруара ФСБ је у Симферопољу привела украјинског држављанина Константина Давиденка. Према подацима руских специјалној служби, «наведена особа намерно је прикупљала и преносила у посебне службе Украјине информације које чине државну тајну о активностима јединица и формација Савезне службе Националне гарде Руске Федерације и у вези са запосленима Савезне службе безбедности». Коначна казна је седам година затвора.

У априлу 2018. на територији регије Нижњег Новгорода ухапшен је украјински држављанин, адвокат Игор Кијашко. Разлог хапшења је оптужба: шпијунажа и покушај кријумчарења војне технике. Осуђен је на осам година затвора максималне строгости режима издржавања казне.

Године 2018, 24. септембра у Краснодарском крају службеници ФСБ идентификовали су и протерали из Руске Федерације агента Службе безбедности Украјине (СБУ), држављанина Украјине Сергеја Стефаненка, који је покушао да прикупи информације о војним објектима и кретању снага Министарства одбране Руске Федерације.

Исте године, а 12. новембра објављена је информација о хапшењу држављанина Украјине Јурија Пермјакова у Краснодарском крају. Разобличени агент Службе безбедности Украјине радио је под псеудонимом Вова. СБУ га је регрутовала да би добио информације о кретању војне технике на југу Русије. Након тога, Пермјаков је признао чиме се бавио и био протеран из Руске Федерације.

У новембру 2018. године у ростовској области приведен је 71-годишњи становник села Черково, Владимир Моргунов. Према истрази, он је пренео «официру страних обавештајних служби током састанака на украјинској територији» информације о ситуацији у пограничној регији Чертковском региону и локацији руске војне технике у близини границе са Украјином. Моргунов је осуђен на 12 година у затвору строгог режима издржавања казне.

Године 2019, 16. октобра на Криму је ухапшен држављанин Руске Федерације и Украјине Иван Јацкин. Према истрази, он је прикупљао информације које представљају државну тајну на Криму и проследио их специјалним службама Украјине.

Исте године, али 20. новембра ФСБ Руске Федерације је саопштила да је у Ростовској области ухапсила руског војника Руслана Артикова због шпијунаже у корист Украјине. Према ФСБ-у, војник је, «извршавајући задатак главне обавештајне дирекције Министарства одбране Украјине, намерно прикупљао тајне војне податке о оружаним снагама Русије».

Девет дана касније (29. новембра) 2019. године, ФСБ је саопштила да је у Севастопољу ухапшена и затворена руска држављанка, под сумњом да је шпијунирала за обавештајну службу украјинског Министарства одбране. Документи о овом предмету су под ознаком тајности.

На Криму су, 15. априла 2020. године, ухапшена два лица осумњичена за шпијунажу у корист војне обавештајне службе Украјине. Према ФСБ, сузбијане су активности групе агената коју је регрутовао пуковник Олег Ахмедов (из украјинске војне обавештајне јединице у Херсону).

Године 2020, 22. јуна шеф регионалног одељења Министарства унутрашњих послова у области Курск, потпуковник полиције Дмитриј Борзенков, приведен је под сумњом да је издао државу, јер је одао податке који представљају државну тајну Служби безбедности Украјине. Смењен је са функције и ухапшен.

Исте године, а 6. јула постало је познато да су службеници ФСБ утврдили умешаност бившег украјинског фудбалера Василија Василенка у шпијунажу у корист Украјине. Оптужени Василенко, који има украјинско држављанство, ухапшен је у Москви у октобру 2019. године, због чињења кривичног дела из дела 1 чл. 226.1 Кривичног закона Руске Федерације („Нелегално преношење преко границе јаких, отровних, експлозивних и радиоактивних супстанци или муниције“). У пролеће 2020. оптужба је преквалификована као шпијунажа.

Године 2020, 30. јула постало је познато задржавање у Севастопољу војника Црноморске флоте, који је прикупљао и преносио податке класификоване као државна тајна главном обавештајном одељењу Министарства одбране Украјине.

Сви ови случајеви су различити. Стиче се утисак да украјинске обавештајне службе, посебно војна, предузимају масовне акције, као и да не постоји прецизно одређивање циљева нити ниво информација које би желели да добију. То се може разумети, ако се узму у обзир случајеви забележених хапшења, који су мало познати широј јавности, посебно покушаји врбовања припадника руске армије, као и чланова њихових породица, који су се завршили неуспехом.

Ко ризикује и како врбују
Главна ризична група су становници Крима, посебно бивши украјински војници који су остали на полуострву, а у Украјини имају рођаке и често их посећују. Уопштено, категорија оних који имају рођаке у Украјини, а и да нису обавезно настањени на Криму, је најосетљивија. Према листу «ВЗГЛЯД», број случајева врбовања одвија се овако –понекад су они и врло чудни.

Десио се случај када су украјински граничари привели супругу руског подморничара који је живео у познатом граду – гарнизону Хаџиево у регији Мурманск. Супруга је отишла код родитеља у Мариупољ. У њеној торбици су пронашли новчаницу од двије хиљаде рубаља која, као што знате, приказује мост на острву Руски у Владивостоку. «Ово је кримски мост, а ово је саботажа и провокација», речено јој је. «Потпишите папир да ћете радити за нас, у супротном ћемо вас задржати због слике на новчаници.» Жена није била плашљива и одбијала је све нападе, али овде је важно разумети нешто друго. СБУ можда не зна како изгледа руски новац и шта је на њему нацртано, али однекуд су знали да њен муж служи на нуклеарној подморници.

Још један егзотични облик врбовања: радимо заједно да би био мир.

Од руског мајора Ивана Молитвина затражено је да ода тајне информације како би се «спречио ужас између наших народа». То се обично ради после састављања психолошког профила на основу података остављених на друштвеним мрежама. Некоме се одмах нуди новац, а некоме учешће у „хуманитарним“ акцијама. Међутим, у овом случају су погрешили. Мајор Молитвин је известио претпостављене и руску контраобавештајну службу о покушају врбовања.

Најједноставнији и најтранспарентнији случај врбовања је нуђење новинарског ангажовања или учешћа у научним пројектима. Једном од службеника психолошке службе тенковске дивизије, која је стационирана у Ростовској области, пришао је, у име једне новинарске куће и научне групе, нудећи велики новац за писање наводно истраживачких чланака. Комуникација се одвијала искључиво путем друштвених мрежа и месинџера. Почетна сума је била 1.000 долара, али се повећавала од текста до текста. Официр (његово презиме Осовец) испоставило се да је паметан и једно време је покушавао да сам утврди ко се то игра са њим. На пример, стално је звао лика с којим је разговарао да се састану. Коначно је Осовец све схватио и самоиницијативно се појавио у контраобавештајном органу пука, које је наставило оперативну игру.

Новинарска и научна покрића и даље су главни извор информација на високом нивоу, односно аналитичка критика. Ако говоримо о томе како да се добије нека тајна, онда је довољно да пронађемо нешто лично код носиоца тајне. Понекад је то количина новца која му је потребна. С обзиром да Украјинци раде „на велико“, користе се сви нивои врбовања. Односно, истовремено их занима и виши официрски састав и неупадљиви поручник. У последњем случају с Барнаулом, мотив је чак и голим оком видљив. Бити старији поручник, са 32 године живота, то је знак фијаска у каријери.

Капетану Александру Громиславском из Црноморске флоте приступило се неспретно, једноставно нудећи новац путем месинџера једне од друштвених мрежа.Добили су одговор, шаховски речено, са матом, што није било баш стратешки исправно, али је у складу са официрским и морнаричким моралом. Ипак, логично је да треба контактирати контраобавештајног официра и тек онда га послати негде даље.

Како се борити са украјинском обавештајном службом
Тренутно не постоје упутства како се понашати у оваквим околностима (а такве инструкције су постојала у неким јединицама и одељењима у совјетско време). Ако говоримо само о војном особљу, они понекад једноставно не знају како да се понашају у случају да су објекат врбовања.

Сада, наравно, постоје случајеви очигледног притиска – психолошког, па чак и физичког, али они су повезани са главном ризичном групом: онима који имају рођаке у Украјини. На пример, виши официр са Крима Сергеј Загородњук отишао је код рођака у Одесу, где га нису задржали, али су водили тежак разговор. Прећено му је да ће његовог млађег брата, иначе официра Црноморске флоте из Севастопола, ставити на међународну потерницу због «издаје Украјине». Ово је екстреман, али врло карактеристичан случај. Нажалост, ова категорија руских војника не може се лако заштитити од таквих притисака, јер им, наравно, не може бити забрањено да посећују своје рођаке у Украјини. Исто важи и за чланове њихових породица.

Упадљиво је да се 90% приступа врбовања са стране украјинских специјалних служби обавља анонимно. Обично путем друштвених мрежа. У 100% случајева горе описаног врбовања путем новинарског или научног ангажовања користе се искључиво друштвене мреже. Недавно је руским војницима забрањено коришћење уређаја са интернетском везом или објављивање било каквих информација о својој служби на друштвеним мрежама. Међутим, у пракси је то немогуће пратити. Наравно, немају сви културу „хигијене на друштвеним мрежама“. Грубо говорећи, они не схватају одмах ко то покушава да успостави контакт са њима.

Палета информација које занимају украјинску страну врло је разнолик. То је Сирија и стање стратешких ракетних снага, затим ваздухопловних снага, морнарице, одбрамбене индустрије и појединачних пројеката. По природи питања јасно је да се подаци узимају «због продаје» или се одмах одабирају по наруџбини треће стране. Треба знати да понашање украјинских контролора постепено постаје агресивно.

Ако се неко једном сложио да напише неки не толико важан аналитички приказ за хиљаду долара, онда ово постаје тачка без повратка. Од тог тренутка он може бити уцењиван, чак и ако у овом документу нема ништа тајно. Захтеви постају већи, а и постављају се специфичнији задаци за тражење и пренос информација од посебног значаја. Многи људи на овом положају су изгубљени и следе смернице налогодавца, чак иако га никада нису видели својим очима. Да поновимо: украјинске специјалне службе пажљиво избегавају личне контакте и воде само комуникацију преко компјутера.

Изузеци су само они случајеви када је регрутована особа родом из Украјине или тамо има рођаке. Чак и ако живи сто година у Москви, њему може доћи друг из школе из Мариупоља, тек да се присете славне прошлости. Или се појави даљи рођак из Винице, који сасвим случајно познаје једног момка из локалних новина, коме је заиста важно да зна одговор на једноставно питање – да ли та нова ваша ракета заиста лети? И колико далеко? Лако је то!

Обим оваквог приступа на Криму просто је невероватан. С друге стране, украјинска амбасада у Москви је под сталном контролом руских специјалних служби и тешко да може одржавати било какве везе у граду. Руска контраобавештајна служба се ефикасно носи с таквом тактиком Кијева, мада то захтева значајна средства и снаге. Не постоје поуздане информације да је украјинска страна барем једном успела да добије било какве информације које су заиста важне за националну безбедност Руске Федерације. Међутим, ситуација је тешка управо због рањивости одређене категорије Руса и разноликости метода које користе украјинске специјалне службе.

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика

ИЗВОР: https://vz.ru/society/2020/8/27/1057254.html