Виктор Тангерман: „Тетовирање“ невидљивим мастилом као идентификација (не)вакцинисане деце?

Истраживачи су пронашли начин да запис о вакцинацији кришом уграде директно у кожу пацијента, радије него да га документују електронским путем или на папиру.

За оне који се у земљама у развоју баве надзором спровођења вакцинације на државном нивоу, праћење ко је,чиме је и када је вакцинисан може бити тежак задатак.

Ипак, истраживачи са МИТ-а можда имају решење: произвели су мастило које се може безбедно уградити у кожу, поред саме вакцине, а видљиво је једино помоћу посебне апликације за паметне телефоне и светлосног филтера .

Другим речима, пронашли су начин да запис о вакцинацији кришом уграде директно у кожу пацијента, радије него да га документују електронским путем или на папиру – а њихов систем праћења ниског ризика би у великој мери могао да поједностави процес одржавања тачних записа, нарочито за вакцинације већег обима.

„У подручјима где се картони вакцинације од хартије често загубе или уопште не постоје, а за електронске базе података се није чуло, ова технологија би могла да омогући брзо и анонимно очитавање историје вакцинације пацијената како би се уверили да је свако дете вакцинисано“, изјавио је истраживач МИТ-а Кевин Мекхју.

Истраживање тима, које је у среду (18.12.2019, прим. Стање ствари) објављено у часопису Science Translational Medicine, финансирала је Фондација Била и Мелинде Гејтс. Према писању Scientific American-а, до пројекта је дошло након непосредног захтева оснивача Мајкрософта, Била Гејтса лично, од раније већ укљученог у напоре да се вируси дечије парализе и малих богиња искорене вакцинацијом.

Невидљива „тетоважа“ удружена с вакцином представља образац сачињен од минијатурних квантних тачака – сићушних полупроводничких кристала који рефлектују светлост када су изложени инфрацрвеном осветљењу. Шаблон – и вакцина – уносе се у кожу користећи високо-технолошке растворљиве микро-игле израђене од мешавине полимера и шећера.

Систем је тренутно у фази „доказаног концепта“. Истраживачи су га већ испробали на пацовима утврдивши да се шаблони могу очитати и девет месеци након убризгавања. У раду са моделима коже људског трупа обрасци су издржали преко пет година симулираног излагања сунчевој светлости.

„Овај „ невидљиви“ приступ у блиској будућности може да прошири могућности за чување података, употребу биосензора и примену вакцина што би могло да побољша пружање медицинске неге, нарочито у земљама у развоју“, изјавио је професор МИТ-а, виши сарадник Роберт Лангер .

Извор: Futurism

Преузето са: „Стање ствари“