НАЈВЕЋА ПРЕВАРА ДЕЦЕНИЈЕ: Владе држава и СЗО примењују лечење “короне” на основу лажираних података

Светска здравствена организација (СЗО) и владе многих држава су политику сузбијања болести KОВИД-19 коју изазива нови корона вирус, и процедуру лечења измениле на основу неисправних података једне мале америчке компаније која се наводно бави аналитиком у здравству.

Тако је сада у питању чак и поузданост кључних студија о лечењу те болести, објављених у неким од најпрестижнијих медицинских часописа света ексклузивно данас пише лондонски лист “Гардијан” који је то истражио.

Непозната америчка компанија “Сургиспхере”, међу чијом неколицином запослених су “писац научне фантастике” и “манекенка за одрасле”, дала је податке за неколико студија о KОВИД-19, а коаутор тих студија и власник те фирме, који не успева да објасни одакле му подаци и како су обрађени.

Подаци за које та фирма тврди да су легитимно добијени од више од хиљаду болница широм света, били су основа научних чланака који су потврђено довели до промена у лечењу KОВИД-19 у латиноамеричким земљама.

Та фирма је дала основу и за одлуке СЗО и истраживачких института широм света да обуставе испитивања контроверзног лека “хидроксихлорокина”.

Два водец́а светска медицинска часописа британски “Лансет” и амерички “Њу Ингланд џорнал оф медисин”, објавила су студије на основу података фирме “Сургиспхере”. Kоаутор тих студија је директор те фирме, Сапан Десаи.

У уторак, пошто му се “Гардијан” обратио, “Лансет” и “Њу Ингланд џорнал оф Медисин” су “изразили забринутост” што су објавили те студије, а остали аутори тих чланака који нису повезани с фирмом “Сургиспхере” су данас наручили хитну независну ревизију порекла и валидности њених података и такође изразили забринутост.

“Гардијанова” истрага је претрагом јавно доступних података утврдила да неколицина запослених фирме “Сургиспхере” има мало или нимало научних квалификација. Један запослени, наведен као “научни уредник”, аутор је научне фантастике и “уметник фантазије”. Једна жена запослена у тој фирми, која се наводи као “директорка маркетинга” у ствари је “манекенка за одрасле и хостеса”.

Та компаније која на “ЛинкедИну” има мање од 100 пратилаца, прошле недеље је имала само шест запослених, а данас их је свега троје.

Иако “Сургиспхере” тврди да води једну од највец́их и најбржих база болничких података на свету, те фирме скоро да нема интернету. На “Твитеру” има мање од 170 пратилаца, а тамо није имала објава од октобра 2017. до марта ове године.

До понедељка, линк “Ступите у контакт” на почетној страници сајта “Сургиспхере” усмеравао је на оглас “крипто-валуте”.

Власник те фирме, Десаи, оптужен за три случаја несавесног лечења, 2008. године је сакупљао новац преко интернета за свој “уређај нове генерације за повец́ање способности који вам може помоц́и да постигнете оно за што никада нисте мислили да је могуц́е”, али тај уређај никада није направљен, пише “Гардијан”.

Ипак, на основу података баш те фирме, “Лансет” је 22. маја објавио студију према којој је антималаријски лек “хидроксихлорокин” којег је промовисао амерички председник Доналд Трамп, повезан с вец́ом стопом смртности код пацијената с KОВИД-19 и с повец́аним срчаним проблемима.

Студија објављена у “Лансету”, у којој је Десаи наведен као један од коаутора, тврди да је анализирала податке фирме “Сургиспхере”, прикупљене од готово 15.000 пацијената са KОВИД-19, у 1.200 болница широм света, који су примали “хидроксихлорокин”.

Негативни налази те студије су били светска вест и подстакли СЗО да обустави светска испитивања “хидроксихлорокина”.

Али, само неколико дана касније “Гардијан” је у Аустралији открио грешке у подацима из те земље у тој студији. Десаи, власник фирме “Сургиспхере” која је извор тих података, рекао је да је то била грешка у сабирању, а “Лансет” је из чланка на интеренту повукао део о Аустралији.

“Гардијан” је контактирао пет великих болница у Аустралији, чија би сарадња била од пресудне важности за добијање података из те земље, и све оне су негирале да су давале податке за било какву “базу” и рекле да никада нису ни чуле за фирму “Сургиспхере”. Десаи није одговарао на захтев да то коментарише.

У другој студији на основу базе података фирме “Сургиспхере”, чији коаутор је такође Десаи, тврди се да анти-паразитски лек “ивермектин” смањује стопу смртности међу болеснима од KОВИД-19, те је Влада Перуа уврстила тај лек у своје смернице за лечење KОВИД-19.

“Њу Ингланд џорнал оф Медисин” је објавио још једно истраживање Десаиа, такође на основу података његове фирме “Сургиспхере”, о нешкодљивости неких лекова за срце за пацијенте са KОВИД-19.

Данас су и тај часопис и “Лансет” објавили да су забринути због студије о хидроксихлорокину и да су покренули истрагу података.

Једно од питања кој највише збуњују научну заједницу је како је фирма “Сургиспхере” коју је Десаи основанао 2008. године да би издавала уџбенике, постала власница моц́не међународне базе података о 96.000 пацијената у 1.200 болница широм света.

Kад га је “Гардијан” контактирао, Десаи је рекао да његова компанија има само 11 људи, али тај лист наводи да су запослени на “ЛинкедИну” регистровани пре само два месеца. Изгледа да неколико њих нема никакву научну или статистичку стручност, већ пишу да су стручњаци за “стратегију”, “писање чланака”, “менаџмент” и “набавку”.

Доктор Џејмс Тодаро који води веб страницу “Медицине Унценсоред” која објављује резултате испитивања “хидроксихлоролина”, рекао је за “Гариђан” да је “фирма ‘Сургиспхере’ дошла ниоткуда и за само неколико недеља саставила можда најутицајнију светску студију током пандемије”.

“То једноставно нема смисла”, рекао је он. “Било би потребно много више истраживача него што та фирма тврди да има, да би уопште била могуц́а међународна студија у том року и у том обиму”.

Десаи је за “Гардијан” одговорио да његова фирма “користи много вештачке интелигенције и машинског учења како би што више аутоматизовала процес, што је једини начин да такав задатак уопште буде могуц́”.

Из студија на основу података фирме “Сургиспхере” и из њене веб-странице није јасно како је склопила споразуме о добијању података многих болница широм света, од којих неке чак и немају потребну компјутерску технологију, како је помирила различите машинске језике и разне системе кодирања који се користе у евиденцији, и како је све то та фирма извела да буде у складу с разнородним прописима о заштити података сваке од тих земаља појединачно.

У изјавама Десаија има контрадикција чак и о томе ко заправо практично прикупља, обрађује и анализира податке, јер помиње још две сличне фирме.

Зато Питер Елис, главни стручњак за податке међународне консултантске агенције “Ноус Гроуп” која ради сложене анализе за државе, сматра да је база података фирма “Сургиспхере” “готово сигурно превара”.

Он је објаснио да је чаки само прикупљање и сабираје података о лечењу појединачних пацијената “толико велики и тежак процес, да то болнице не могу да обаве саме, већ на томе годинама раде читави тимови државних статистичких служби”.

Ниједна информација о Десаијевој бази података још није објављена, чак само ни називи болница, упркос томе што је “Лансет” био међу многим потписницима свечане декларације о размени података за студије KОВИД-19. Последица је да студију “Лансета” сада директно оспорава 120 лекара.

Десаи је као васкуларни хирург оптужен у три случаја несавесног лечења у САД, те је напустио болницу у Илиноису, где је радио. На сада избрисаној страници “Википедије” о њему, писало је да има докторате права, анатомије и ц́елијске биологије, као и квалификације да ради као лекар.

У биографији Десаија у брошури једне међународне конференције лекара пише да је имао “више водец́их улога у клиничкој пракси” и да је “дипломирани мајстор тимске пословне сарадње” с једног курса, преноси “Гардијан”.

(Бета)