Драматично упозорење и суморна прогноза стручњака: Почело је…

Више од милијарду људи могло би до 2050. да буде расељено због убрзаног пораста светске популације, смањивања залиха воде и хране и природних катастрофа.

Све то би могло да резултира појачаном миграцијом ка Европи, показује најновији извештај Института за економику и мир (ИЕП).

У најновијем извештају Регистар еколошких претњи, ИЕП је ризике који прете човечанству груписао у две категорије: несташице хране и воде и пораст броја становника са једне, и природне несреће попут поплава, суша, циклона, пораста нивоа мора и температуре са друге стране.

Према најновијем истраживању рађеном на основу података УН и других организација, 19 земаља које се суочавају са највећим бројем еколошких претњи, међу којима су и Авганистан, Сирија, Ирак, Чад, Индија и Пакистан, уједно спадају и међу 40 земаља у свету које су најтеже погођене насиљем и немирима.

Неке од тих земаља “већ су се нашле у зачараном кругу у којем борба за оскудне ресурсе рађа сукобе, а сукоби, заузврат, додатно осиромашују ресурсе”, наводи се у извештају ИЕП, чије је седиште у Сиднеју.

“То је нека врста ђавољег кола. Kонфликти уништавају природне ресурсе земље, а оскудица, са своје стране, води новим конфликтима”, рекао је за бриселски портал ЕУРАKТИВ оснивач ИЕП Стив Kилелеа.

До 2040. године 5,4 милијарде људи, што је више од половине пројектоване светске популације, живеће у 59 земаља за које се верује да ће имати проблема са водом. Истовремено, до 2050. године око 3,5 милијарди људи суочиће се са нестачицом хране што је 1,5 милијарди више него данас.

Прогнозе су да ће 2050. године на планети живети близу 10 милијарди људи, што ће створити додатни притисак на ограничене ресурсе и подстицати сукобе, а Регистар еколошких претњи указује да би и до 1,2 милијарде људи из сиромашних и нестабилних области, попут подсахарске и северне Африке, јужне Азије и са Блиског истока, до 2050. године могло бити приморано да мигрира.

“То ће имати огромне друштвене и политичке последице, не само на земље у развоју, већ и на развијене. Масовна расељавања довешће до већих токова миграције ка најразвијенијим земљама”, рекао је Kилелеа.

Kилелеа је оценио да ће се у наредним деценијама искристалисати два главна правца миграција, и то један који води преко севера Африке и други са Блиског истока и из јужне Азије.

У извештају ИЕП се процењује да ће велики део људи који се буду кретали тим миграционим рутама завршити у Европи, пошто чак и мале еколошке претње и природне несреће могу да изазову масовне покрете становништва, а развијеније државе у Европи и Северној Америци ће бити у стању да се боље прилагоде хировима климе.

“То је нешто о чему Европа мора да води рачуна”, упозорио је Kилелеа.

У свету је у овом тренутку принудно расељено више од 1 одсто популације, а четири од пет избеглих уточиште су потражили у некој суседној земљи, показују подаци УНХЦР, који је у јуну ове године упутио апел свим државама да помогну угроженима.

“Видели смо шта се догодило када се на врхунцу мигрантске кризе 2015. и 2016. два милиона миграната упутило ка Европи и могли сте да видите политичку нестабилност коју је то о изазвало и појаву нових политичких партија”, рекао Kилелеа.

“Ако се нешто не уради у погледу еколошких питања, размере ће бити далеко веће од онога што смо видели у протеклих пар година”, додао је оснивач ИЕП.

Извештај ИЕП објављен је у време када Европска унија покушава да реформише постојећи Заједнички европски систем азила (ЦЕАС), о којем су преговори стали од почетка мигрантске кризе 2015. године.

Шефица Европске комисије Урсула вон дер Лајен првобитно је планирала да у септембру представи предлог новог система азила, али ће то вероватно бити одгођено.

Упитан шта мисли о тим напорима ЕУ, Kилелеа је нагласио да би Унија требало да се позабави узроцима миграција и са тим како може да оснажи државе које су најугроженије.

У извештају ИЕП се наводи да несташица воде и хране може да доведе до масовних миграција из 31 земље, које нису у стању да се изборе са еколошким кризама.

Па ипак, у преговорима о будућем вишегодишњем буџету ЕУ, дебљи крај извукли су управо фондови за подршку трећим земљама и развојну помоћ ЕУ. И многе земље широм света су протеклих година смањиле буџетска средства намењена хуманитарној и развојној помоћи.

Kилелеа је оценио да ће због утицаја пандемије ЦОВИД-19 на глобалну привреду наредних година бити проблема у издвајању новца за помоћ неразвијеним земљама, али је нагласио и да је “неопходно размислити шта је у стратешком интересу држава”.

Бета