СРБИЈА ПРЕКИДА ВОЈНЕ ВЕЖБЕ РАДИ НАСТАВКА УДАЉАВАЊА ОД РУСИЈЕ И ОДЛАСКА У ОКРИЉЕ НАТО ПАКТА

Последице Вашингтонског споразума нису се још ни слегле у дискусијама и друштвеној дебати у Србији, о различитим аспектима тог споразума а већ имамо непријатно изненађење и одлуку Владе Србије да се прекине са свим војним вежбама са страним учесницима на 6. месеци. 

Такав потез није случајан и није до њега дошло исхитрено. Са правом се може рећи да је то наставак хистерије власти Србије у антируској кампањи, која поприма све већи интензитет. Након штетних тачака Вашингтонског споразума по политичке, енергетске и привредне односе Србије са Русијом сведоци смо да власт у Србији безочно обмањује јавност и наставља са одлукама које су непримерене у међународној војној сарадњи. 

Ово је само почетак тог процеса удаљавања од Руске Федерације, у свим областима, па и у војнотехничкој сарадњи. Због тога се оправдано поставља питање: Шта су суштински председник Србије Александар Вучић и његова делегација договорили у САД а потом наставили у Бриселу, иза кулиса споразума?

Све се то дешава без упознавања и информисања јавности у Србији, па је народ затечен таквим наглим и дубоко смишљеним одлукама, које разбијају сарадњу, поверење и односе између српског и руског народа.

Тек набављена војна техника из Руске Федерације неће се на адекватан начин моћи увести у наоружање, кроз јачање оперативних способности и борбене готовости Војске Србије. То за власт у Србији и политичаре нажалост нема никаквог значаја, јер се са Војском Србије манипулише и иста се злоупотребљава три деценије. Вероватно на прави начин Војска није ни сада консултована, у погледу прекида војних вежби.

На овакав начин Србија и њена власт показује:

• Да је склона да поклекне пред притисцима и различитим врстама уцена;
• Да се не придржава већ донетих међународних планова војне сарадње;
• Да отказује учешће у активностима непосредно пред њихово одржавање;
• Да се неискрено односи према војној неутралности, која је утврђена Стратегијом одбране;
• Да јој не смета НАТО канцеларија у Министарству одбране;
• Све већи, нагли и брзи заокрет и приближавање НАТО пакту;
• Да манипулише са јавношћу;
• Да доноси дугорочно штетне одлуке по војнотехничку сарадњу са Руском Федерацијом; и
• Неодговорност према Војсци Србије, у погледу изграње њених оперативних способности и борбене готовости.

Доношење одлука на брзину, непромишљено и без процене последица говори о самовољи, диктаторском понашању и испуњавању обавеза које су преузете у Вашингтону и Бриселу. Наредних годину дана сем испуњавања обавеза из Вашингтонског споразума сигурно ће се испуњавати и многе друге обавезе које нису стављене јавно на папир али су преузете иза “затворених врата”, супротно националним интересима и вољи народа.

По конкретним догађајима овом одлуком и наредним одлукама, Србија ће се суочавати и даље са самовољом власти и све бржем заокрету Србије ка НАТО пакту. То ће се постепено убрзавати, посебно када се постигне тај фамозни “обавезујући споразум” са лажном државом Косово, која ће експресно постати нова чланица НАТО пакта.

Тако треба разумети и одлуку Владе да на шест месеци прекине војне вежбе са “истоком и западом”, а у суштини са Руском Федерацијом.

Војска Србије неће учествовати на заједничкој војној вежби са Русијом и Белорусијом „Словенско братство“ средином септембра. “. Долазак учесника планиран је између 10. и 15. септембра 2020.  Јасно се види да је исхитрена одлука Владе донешена са разлогом неучећа на овој вежби, а онда је то продужено на 6 месеци, јер и не постоје планиране веће вежбе са снагама НАТО пакта, јер су исте реализоване.

Како каже министар одбране Србије Александар Вулин, због тога што се Србија налази под „страшним и незаслуженим притиском Европске уније”. „У наредном периоду нећемо учествовати у било каквим вежбама или војним активностима ни са НАТО-ом ни са ОДКБ-ом, ни са Русијом ни са САД, ни са Кином, ни са Европском унијом, ни са истоком ни са западом. Наше учешће у мировним операцијама ће бити посебно размотрено и према потреби суспендовано“, навео је Вулин. То се неће десити и то је део замагљивања истине и манипулисања са јавношћу.

НАТО пакт није изненађен одлуком Владе Србије, јер је то део стратегије и политике водећих сила Запада. “Нисмо планирали конкретне догађаје са Србијом за наредне месеце, али остајемо посвећени партнерству у интересу стабилности и безбедности у региону“, саопштила је Северноатлантска алијанса у одговору на упит Радија Слободна Европа, а након што је Влада Србије на седници 9. септембра донела одлуку да у наредних шест месеци обустави све војне вежбе и активности.

Министар одбране Александар Вулин је после седнице Владе Србије изјавио да је Влада донела одлуку да се у наредних шест месеци прекине са свим војним вежбама и свим активностима са свим партнерима, без разлике како би се сачувала позиција војне неутралности, и „избегле или бар умањиле последице појачаних напада“ на Србију.

„Од нас се тражи да по цену напуштања наше европске будућности и по цену још већих притисака на нашу политику, али и наш народ на Косову и Метохији и Републици Српској напустимо планиране војне вежбе са Белорусијом“, рекао је Вулин.

Јадна је Србија, уцењена и без суверенитета када су ово аргументи власти да доноси брзоплете и штеточинске одлуке.

Србија од 2015. године учествује у заједничким војним вежбама Русије и Белорусије “Словенско братство“, а два пута до сада је била и њихов домаћин – 2016. и 2019. године. 

Запад сада учествовање Србије у војним вежбама и међународним војним играма са Русијом и Белорусијом тумачи као доказ привржености српског народа  Русији и а не ЕУ или Сједињеним Америчким Државама.

Одлука Владе Србије јесте наставак њеног негативног односа према Русији и Белорусији. ЕУ је 11. августа 2020. године усвојила Декларацију о председничким изборима у Белорусији у којој се наводи да су грађани Белорусије током изборне кампање „показали жељу за демократским променама”, али да „избори нису били ни слободни ни фер“. Србија је једна од држава која се придружила Декларацији ЕУ.  Народ у Србији о томе је спорадично информисан, а у суштини ради се о хибридној операцији НАТО пакта и ЕУ према Белорусији и Русији. 

Премијерка Србије Ана Брнабић је само изјавила да се нада да председник Белорусије Александар Лукашенко “неће то замерити” Србији. На отворен и недоследан начин власт Србије се умешала у унутрашње односе у Белорусији, као сувереној држави која је увек имала и испољавала разумевање за српски народ.

Балансирање Србије између стратешког опредељења за чланство у ЕУ и јачања сарадње са Русијом, Белорусијом и Кином, види се да је било намењено јавности, ради очувања власти а да се у позадини води политика која је другачија од прокламоване у стратешким документима.

У промењеном међународном контексту а након Вашингтонског споразума, власт Србије све више инсистира на безусловном суштинском приближавању Западу, без обзира на последице по националне интересе. 

Слично се понашао и деловао режим Мила Ђукановића у Црној Гори, када није поштовао вољу народа и направио заокрет ка НАТО пакту и признао лажну државу Косово.

Тако и председник Србије Александар Вучић, без нове Владе, Народне скупштине прави нагли заокрет, ради очувања на власти, сервилно спроводи сва наређења и инструкције ЕУ и НАТО пакта. У минулом времену изјављивао је да Белорусија и Русија увек могу да рачунају на подршку Србије, као што је Србија од званичног Минска и Москве увек имала подршку по питању Косова.

У периоду од 5 последњих година са НАТО и партнерима је одржано три пута више заједничких вежби, од Русије. Најчешће и најдуже Војска Србије последњих година сарађује са суседним земљама које су истовремено чланице НАТО и ЕУ: Мађарском, Румунијом и Бугарском као и са оружаним снагама САД.

После тзв. Вашингтонског споразума дошло је  наглог хлађења односа са Русијом, тешких речи упућених врху власти Русије, наводно због објаве Марије Захарове. Доношење одлуке Владе представља континуитет неодговорног и неразумног односа власти Србије према Русији, српском народу и српским националним интересима. Србија се “драматично и брзо” удаљила од сарадње с Русијом и њеним савезницима.

Да је Србија поклекла пред притисцима и захтевима НАТО пакта и ЕУ било је јасно одавно због:

• Избегавања давањада дипломатског статуса запосленом особљу у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу,
• Фаворизовања обима вежби и активности са НАТО пактом;
• Држања НАТО канцеларије у Министарству одбране Србије;
• Исконструисане “шпијунске афере” службеника из Амбасаде Русије и пензионисаног потпуковника Војске Србије; и
• Куповине кинеског ракетног ПВО система ФК3 и одустајања од куповине С300 или С400.

Белорусија се огласила са саопштењем…”нисмо добили званичне документе у вези са одбијањем Србије да учествује у заједничкој вежби”, рекао је за ТАСС портпарол белоруског Министарства одбране Игор Гремешкевич.

Истовремено са вежбом у Белорусији одржава се и НАТО вежба у Грузији под називом „Племенити партнер 2020“, уз учешће снага САД и још неколико чланица Алијансе, Велике Британије, Француске и Пољске. Док грузијске власти маневре називају „гаранцијом мира“ и важним кораком придруживању НАТО-у, експерти истичу да НАТО не намерава да ускоро прикључи Грузију, већ само користи њену територију за војно-политички притисак на Русију. Грузија се неће придружити НАТО-у док се не реши питање Јужне Осетије и Абхазије, али и то није искључено да се не промене досадашњи критеријуми. Маневри, који ће трајати до 18. септембра, одржавају се недалеко од Тбилисија, у војној бази „Вазијани“ и кампу за обуку „Норио“, а на њима учествује око 2.800 војника.

Очигледно је да НАТО пакту не смета да вежба дуж граница Русије, али САД-у и водећим чланицама НАТО пакта и ЕУ смета да Војска Србије вежба са војскама Русије и Белорусије.

То је суштина и основни разлог шестомесечне суспензије свих војних вежби и активности Војске Србије са  другим војскама.

На овакав начин Србија се постепено суштински увлачи у окриље НАТО пакта, супротно Уставу, закону и стратешким документима. Ваљда тако власт Србије разуме војну неутралност, слично као што је то чинила комунистичка власт у бившој СФРЈ, након Информбироа 1948. године, добијајући велику војну помоћ од САД, како би била део одбране Западе Европе, а касније и јужног крила НАТО пакта. 

Тако се може објаснити и удаљавање од Русије у војној сфери, набавком ПВО ракетног система “Мистрал”из Француске и информације о потреби набавке авиона Т 7 А  од САД, као и изградња НАТО аутопута и железнице ка Приштини, што се правда “потребама и опстанком српског народа на Косову и Метохији”. Нажалост, јавност у Србији не зна праву истину и перфидно деловање власти Србије у реализацији туђих националних интереса, на штету српског народа. О трошку српског народа планира се изградња аутопута и железнице ка Мердару, док су многа села око Куршумлије и у Топлици и даље повезана са земљаним или макадамским путевима до својих општина. Због таквог катастрофалног стања празне се српска села дуж административне линије према Косову и Метохији.

У наредном периоду вероватно ћемо бити сведоци низа активности и поступака који ће употпуњавати мозаик суштинског напуштања војне неутралности Србије, удаљавања од Руске Федерације и интензивније сарадње са НАТО пактом.

проф др Митар Ковач

ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ