Знаци апокалипсе: Трећи храм и Православље

Приказујући потпис на Вашингтонском споразуму као велику победу, актуелни председник Републике Србије показује или потпуно непознавање основних историјских прилика или сврставање у ред оних који на глобалном нивоу остварују пројекте који су дубоко антицивилизацијски, антисрбски и антиправославни. Ту мислим на прихватање признања Израела од терористичке квази државе Косова и преселење србске амбасаде у Јерусалим.

Наиме, сукоби између Палестине и Израела трају деценијама, глобални медији систематски искривљују праву истину о правим коренима тих сукоба, а наше власти и њени политички пропагандисти приказују тај сукоб као борбу радикалног ислама против јеврејског становништва.

Чак ни у православним круговима, не постоји минимум сазнања о важности догађаја у Светој земљи за православни свет. Наоко, ради се о сукобу између Израелаца-јудеја и Палестинаца-муслимана, који са нама нема никакве везе, осим што се блокирају и оштећују “неке православне светиње” (Храм Рождества Христова, Дом ходочасника Руске Православне Цркве итд.).

Права слика стања је дијаметрално супротна, има теолошки значај и битна је за светско Православље. Добар део Палестинаца чине православни хришћански верници, који спадају под надлежност Јерусалимске Патријаршије. О православним Палестинцима се до “октобарске револуције” 1917. активно старала Руска духовна мисија у Светој земљи, кроз чије су васпитне и социјалне установе – школе, интернате, сиротишта, болнице – прошле десетине хиљада Палестинаца. Пре неколико година, после осамдесетогодишњег прекида, обновљен је рад Руске духовне мисије и из дана у дан добија на снази, на духовну радост и окрепљење православних Хришћана у Светој земљи.

Не постоји верска мржња муслимана према хришћанима у Светој земљи, палестински народ је јединствен у борби за ослобађање земље, која му је пре пола века одузета да се створи држава Израел и на њу населе милиони Јевреја из северне и јужне Америке, Русије, Европе и осталих делова планете.

Оружаној групи “Фатах”, која се бори против израелске окупације, припадају многи православни хришћани, који улазе и у њено најуже руководство, “Фатах” се никако не може назвати “исламистичком организацијом“.

Немири у Палестини су поново почели у јесен 2000. године, када је премијер Израела Аријел Шарон са јаким оружаним снагама ушао на територију Храмовне горе крај Јерусалима, на којој се налази џамија Ал-Акса и која се налазила под палестинској управом. Приликом Шаронове “посете” убијено је двадесет ненаоружаних Палестинаца.

Храмовна гора је своје име добила по Соломоновом Храму, који је био разорен, па поново саграђен. О овом, другом по реду, Храму, Господ наш Исус Христос је рекао да од њега “неће остати ни камен на камену”, када су га ученици позвали да му покажу величину и лепоту Храма. И заиста, већ 70. година после рођења Господњег, ово његово пророчанство се остварило, Римљани су разорили Други Храм. Од њега је остао само један зид, за опомену јудејима због њиховог богоодступништва. То је Зид плача, крај кога и дан данас јудеји плачу за својом некадашњом славом и величином.

По православном учењу, на месту негдашњег Соломоновог Храма, ће бити подигнут трећи по реду храм, у коме ће се пред сам крај света крунисати антихрист, који ће започети гоњења Хришћана која ће по суровости превазићи сва досадашња гоњења. Многи свети оци Цркве православне, од првих векова Хришћанства па до наших дана, прорекли су ове догађаје.

Јудеји пак, у складу са својим талмудским учењем, такође верују да ће на Храмовној гори бити уздигнут трећи храм. Но у њему ће се, по њиховом веровању, крунисати месија, кога они још увек очекују, не прихватајући Господа нашег Исуса Христа за Месију и Спаситеља.

Не само да Јевреји верују у подизање трећег храма и крунисање јудејског месије (по чијем ће зацарењу јудеји добити власт над целом земљом и сви народи ће им служити, примивши и сами јудејство, осим хришћана, који ће као најнедостојнији бити до последњег побијени, како учи њихова “света” књига Талмуд), већ и предузимају конкретне мере да у наше време, двадесет векова накона разорења Другог Храма, остваре тај план.

Основан је комитет за изградњу Трећег храма, у чије руководство улази и Аријел Шарон (отуда и његова “посета” Храмовној гори која је покренула талас крви и насиља), и већ се израђују предмети за употребу у храму и унутрашњу декорацију. На једном паркингу у близини џамије Ал-Акса група фанатика из Шароновог комитета у муњевито изведеној акцији извршила обред “постављања камена темељца” за будући храм, то се десило 2001. године.

Узимајући у обзир дубину и смисао крвавих збивања у Палестини, а сагласно са много пута поновљеним ставом Православне Цркве, посебно патријараха Јерусалимског, Српског и Руског, и у складу са важећим међународним правом и основним начелима човечности и природног права, главни захтеви православног света у вези са стањем у Светој земљи су прекид насиља и убијања и да се започну разговори о решавању судбине палестинске земље и народа; да се обезбеди слободан приступ свим хришћанским светињама и омогући слободан рад Православној Цркви и њеним институцијама у Светој земљи; да се Палестинцима гарантује право управе над источним Јерусалимом и Храмовном гором, а да Јерусалим буде отворени град.

Помало је заборављена веза Светог Саве са Јерусалимском Патријаршијом, увођење Јерусалимског типика у нашу цркву, и стално истицање Карловачке Патријаршије све до уједињења, да је она Јерусалимска а не Фанариотска црква.

Прошле године, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је добио писмо од Његовог блаженства Патријарха јерусалимског Теофила III, у којем изражава бригу због ситуације у Црној Гори, настале након усвајања дискриминаторног Закона о слободи вјеросиповјести:

„Јерусалимски Патријарх Теофило III шаље благослов Свете цркве јерусалимске, Мајке цркве свих цркава, нашој Цркви, Митрополији црногорско-приморској и свима вјернима, изражавајући своју бригу за збивања у Црној Гори, уз обећање да ће послати некога да се овдје, заједно са нама моли и тиме посвједочи то јединство наше са Светом јерусалимском црквом којој ми припадамо“.

Поводом тог писма подршке Јерусалимске Патријаршије, Митрополит Амфилохије је истакао: „Ми смо Црква рођена у Светом граду Јерусалиму у Храму Ваксрсења, на мјесту гдје је Господ био сахрањен и гдје је васкрсао из мртвих, тако да нас тајна Христовог распећа и васкрсења повезује са Мајком црквом свих цркава и са свима светим Божијим душама кроз вјекове који су Господу послужили“.

Премештање амбасаде Србије у Јерусалим, у близину будућег Трећег Соломоновог Храма који се намерава изградити и у коме ће по православном учењу столовати Антихрист, је велики удар на Мајку Цркву, Јерусалимску Патријаршију као и на целокупно Православље.

Очекује се ускоро да ће се Српска православна црква огласити тим поводом и да ће подсетити Председника Републике на неке елементарне историјске чињенице.

Користити вулгарни прагматизам у преговорима са господином Трампом, који води чврсту диспензационалистички засновану политику, је подухват осуђен на наношење огромне штете за народ, православље, историју и културу народа који има несрећу да буде вођен од људи који не поседују нека елементарна знања неопходна за разумевање полуга светске политике.

Стеван Зивлак / Борба за веру