Дужничка омча народа Србије

Мучно је више слушати режимску демагогију и лажи о томе како ће Србија процветати без-алтернативним уласком у већ сада гангренозну, треће-рајховску ЕУ – а тиме неминовно и у крвничку нам НАТО алијансу.

Некада , тоталитарни комунистички режим је варао народ демагошком паролом “у тунелу усред мрака сија звезда петокрака”. Ништа се суштински од тада није променило. Само што је сада тоталитарни глобалистички режим идолопоклонство петокраки заменио идолопоклонством плутократској-глобалистичкој ЕУ бирократији. А наводно, та нама душманска треће-рајховска бирократија ће у некој далекој будућности “све позлатити” – у већ дотле распродатој, банкротираној, поробљеној, и несталој Србији.

Од лажи и демагогије живе само режимски партократски паразити. Међутим, голи опстанак народ Србије се темељи на његовом разумевану садашњег реалног економског биланса стања у Србији. А то значи, јасној представи о истинском ставрању и респодели нове вредности (БДП) у економији Србије, огромним дуговима глобалним банкстерима, и реалној нето-вредности поседа народа Србије. Са тим знањем, народ Србије ће јасно видети да му је глобалистички вазалски режим већ намакао дужничку омчу, избио му сваки материјални ослонац испод ногу, и оставио га да виси над безданом потпуног банкрота. И што је најважније, са тим сазнањем народ Србије ће разумети шта сада мора хитно предузети за свој спас, и очување своје државе Србије.

Стварни приходи (БДП) народа Србије

Званични режимски бруто производ (БДП) економије Србије је око $50 милијарди. То представља укупну годишњу ново-створену вредност у економији Србије. Међутим, та званична ведност је системски и статистички неоправдано прецењена. Ако у то урачунамо реални, економски-оправдани, курс динара 1$ = 170 РСД, објективне системске/статистичке корекције ново-створених вредности, и одузмемо паразитске трошкове режимске партократске бирократије – онда је реални БДП Србије је само мизерних $25 милијарди.

Дуговања народа Србије

Погледајмо сада (Август 2020.) стање јавног и приватног дуга народа Србије. Према прелиминарним подацима Министарства Финансија и Народне Банке Србије (НБС), та дуговања (у $ милијардама) су:

1 . Јавни (државни) дуг Србије 33

Спољни дуг 19

Унутрашњи дуг 14

Од јавног дуга, око $22 милијарди је номиновано у девизама, а $11 милијарди у РСД.

2 . Приватни спољни (девизни) дуг Србије 17

Банке 3

Предузећа и домаћинства 14

3 . Приватни унутрашњи дуг (банкама) 26

Где унутрашњи/домаћи кредити (према подацима Светске Банке) сада чине око 52% званчног БДПа. Домаћим испоставама страних банака, предузећа дугују око $14 милијарди, а становништво око $12 милијарди. Око $15 милијарди је номиновано/индексирано у девизама, а око $11 милијарди у РСД.

Укупан дуг народа Србије (1 + 2+ 3) 76

Дакле укупан (јавни + приватни) дуг народа Србије износи $76 милијарди. Од тога, око $54 милијарди дуга је ефективно у девизама, а $22 милијарди у РСД.

Очигледно је укупна задужености народа Србије преко 150% званичног БДПа. Међутим практично гледано, укупна ефективна задуженост народа Србије је чак 300% реалног БДПа Србије. А девизна компонента тог дуга је чак 220% реалног БДПа Србије.

Режим обмањује јавност о релативно изводљивој званичној задужености Србије од 60% БДПа – цитирајући само јавни-државни дуг. Мада је приватни дуг обавеза самих позајмилаца а не државе Србије, неоспорна је обавеза државе/НБС да еконмском и монетарном политиком свима обезбеди приступ неопходним девизним и динарским средствима за одплату приватних дугова. Овде имајмо у виду да званични Динар (РСД) није кнвертибилан на међународном финансијском тржишту. РСД има само назор-накалемљену, економски неоправдану домаћу конвертибилност – и то искључиво захваљујући огромном приливу поклоњених девиза из Дијаспоре.

Узмимо сада прост рачун кредитних трошкова народа Србије. За $54 милијарди девизног дуга, просечни укупни трошак девизних камата је 5%. А за $22 милијарде динарског дуга, просечни укупни трошак динарских камата је 11%. Дакле народ Србије мора годишње обезбедити око $2.7 милијарди девиза и око $2.3 милијарди у динарима само за одплату камата. То је укупно око $5 милијарди (10% званичног БДП). Ако узмемо да је просечни термин кредита 10 година, онда је укупна просечна годишња одплата главница кредита око $7.6 милијарди.

Евидентно да народ Србије у просеку мора годишње обезбедити око $12.6 милијарди само за сервисирање кредита страним банкама, јер све домаће банке су у страном власништву. А од те суме, девизна компонента је око $8.1 милијарди. Дакле , само годишња одплата кредита кошта 25% званичне новостворене вредности (БДПа) народа Србије. Уз то, режим глоби народ Србије са 30% ефективних пореза и намета на тржишну вредност роба и услуга (ПДВ, акцизе, тарифе, царине, административне таксе, регистрације …) и још са 37% доприноса и дажбина на бруто плате запослених.

Ако узмемо реални БДП од $25 милијарди, онда народ Србије објективно целе године најамнички ради у суженој (амортизованој) економској репродукцији. Јер се сва његова створена нова вредност користи само да намири трошак кредита према глобалним банкстерима, обезбеди репатриацију профита страним инвеститорима, и плати одржавање паразитског вазалског режима на власти. То значи да ова режимска глобалистичка економија Србије сада преживљава само на токсичним издувним гасовима страних инвеститора (Смедерево, Бор…), новим банкстерским кредитима, и рекетом-изнуђеним донацијама Дијаспоре.

За Kорене
Зоран Kараклајић

Извор: Kорени.рс