ДР ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ О КОРОНА ВИРУСУ: Убеђена сам да се ради о некој врсти биолошког оружја

Увек може боље, али здравствени систем се одржао. Мојим колегама и медицинским сестрама треба одати дужно признање за све што су радили, каже проф. др Даница Грујичић, директорка Института за онкологију.

Како ви гледате на ову борбу, шта се променило у односу на март?

– Откако се појавила инфекција ковид-19 сазнања о овом биолошком агенсу су се мењала. Лично сам дубоко убеђена да се ради о лабораторијском вирусу и некој врсти биолошког оружја. Који болестан ум га је направио и с којим циљем, на то питање не могу да одговорим, посебно не као неко ко је цео свој живот посветио спасавању, а не уништавању људских живота. Било како било, једно што се није мењало све време и што важи и данас, јесте превенција преношења болести, као што је ношење маски, прање руку, редовна хигијена, купање и прање косе. Убеђена сам да, ако се будемо придржавали заштитних мера, тај тренутак није далеко. Оно што овај други талас чини другачијим јесте далеко већи број заражених са лакшом клиничком сликом. Такође је другачији начин и ширења заразе. Ако смо у првом таласу инфекцију добијали од спољашњих контаката, у другом таласу су оболели углавном добијали инфекцију од својих укућана или људи који нису имали директан контакт са зараженима (при овом мислим на здравствене раднике).

Да ли смо нешто могли другачије?

– После битке сви су генерали. Сматрам да је државни здравствени систем у сваком случају положио испит. Читаве болнице и клиничко-болнички центри су буквално преко дана прелазили на потпуно нови режим рада и мојим колегама и медицинским сестрама који су радили у тим системима треба одати дужно признање за све напоре које су уложили. Здравствени радници у ковид центрима су стицали и своја искуства у терапији критично оболелих, укључивали одговарајућу терапију према протоколима који су се током епидемије и мењали. Увек може боље, али се здравствени систем одржао. Посебну захвалност дугујем мојим колегама и медицинским сестрама и техничарима у Институту за онкологију и радиологију који су се у овој ванредној ситуацији изузетно организовали тако да више нема ранијег чекања на операције, које се заказују практично одмах након конзилијума. Хемотерапију пацијенти добијају већ десетак дана до две недеље након конзилијарне одлуке, најдуже до 20 дана. Захваљујући раду у три смене, новим апаратима који нам стижу у наредних неколико месеци, као и набавци гама-ножа и икс-ножа, на радиотерапију се чека око три до четири седмице. Значи, сви смо максимално озбиљно схватили ситуацију у којој се налазимо.

Какав је ваш став по питању вакцине?

– Све оно што наш институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” буде сматрао за безбедно, ја ћу подржати. Тамо раде компетентни људи који ће наћи начин да провере безбедност било које вакцине. Више пута сам понављала и поново то кажем, у највећем је интересу наше државе да учини све да “Торлак” поново ради пуном паром, да производи вакцине, да обнови лиценце које су му за то потребне и да коначно будемо вакцинално суверена држава. Убеђена сам да онда не би било непотребних дискусија да ли су вакцине корисне или не.

И сами сте прележали ковид-19. Како се осећате?

– Имала сам доста среће јер сам имала благу клинички слику, једно поподне температуру 37,3 која је спала након таблете “диклофенак” а коју сам попила, након тога сам пар дана имала мало болове у мишићима који су такође пролазили на “диклофенак” и после тога више нисам имала никаквих симптома. Оно што мислим да сам добро урадила јесте то што сам одмах почела да мирујем, да лежим, свела сам физичке активности на минимум, никакво напрезање, узимала сам два грама витамина Ц и пила витамин Д онако како то пише у препорукама за лечење лакшег облика инфекције. Основно је било мировање и мислим да сам се зато тако брзо опоравила.

Шта саветујете својим најближима?

– Мој савет свима, чим осетите да се не осећате добро, одмах апсолутно мировање и преглед код лекара, који ће онда одлучити какву терапију треба да узимате. Знам да већина људи мисли да обична прехлада не може да се искомпликује. Ипак, у време када је ковид-19 међу нама, морамо мислити на њега и, наравно, боље спречити него лечити компликације. Придржавати се још увек свих мера превенције. Здрава храна, умерена физичка активност прилагођена организму, боравак у природи када год је то могуће, пратити природни биоритам и наравно најважније, здрава животна средина.

Блиц