Где су и шта раде лидери ДОС-а након 20 година

Две деценије од Петог октобра, само су три лидера тадашње велике опозиционе коалиције и даље на челу политичких странака у Србији.

Демократска опозиција Србије била је широка групација осамнаест политичких странака и покрета које су за циљ имале смену режима Слободана Милошевића на изборима за председника и парламент Савезне Републике Југославије 24. септембра 2000. године.

Седнице Председништва ДОС-а, које су чинили лидери странака, биле су место доношења кључних одлука – најпре о начинима супротстављања властима, а потом и о потезима које ће предузимати нова власт.

Две деценије касније, актери тих састанака налазе се на различитим странама политичког, али и друштвеног спектра.

Активни у политици

Велимир Илић је пуне две деценије остао на челу странке Нова Србија коју је током петооктобарских промена водио са историчаром Миланом Ст. Протићем.

Илићево најважније задужење биле су инфраструктура, капиталне инвестиције, грађевинарство и ванредне ситуације за шта је био и министар, а као коалиционе партнере бирао је Војислава Kоштуницу, па и Српску напредну странку (СНС).

Иза себе има једну неуспешну кандидатуру за председника Србије.

Последње три године један је од противника режима Александра Вучића кога је напустио када није изабран за директора „Kоридора Србије”.

Ненад Чанак једини је председник Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) од њеног оснивања.

Био је председник Скупштине Војводине, а његов ЛСВ коалиционо је сарађивао са странкама ДОС-а које су чиниле власт у покрајини.

ЛСВ је данас коалициони партнер Српске напредне странке у градској власти Новог Сада, на покрајинском нивоу је у опозицији док на републичком није ни ушао у парламент јер је листа на којој је учествовао на изборима освојила мање од један одсто гласова.

Расим Љајић свих двадесет година води странке које имају сличну скраћеницу – СДП, али се иза ње крију две организације.

Љајић је у ДОС ушао као лидер Санџачке демократске партије, али је 2008. године основао Социјалдемократску партију Србије па се нашао на њеном челу.

Јавност га препознаје као најдуговечнијег министра јер је био у владама којима је управљао ДСС, ДС и СНС као надлежан за ресоре националних и етничких заједница, људских и мањинских права, рада и социјалних питања, трговине и телекомуникација, сарадње са Хашким трибуналом.

Најавио је да неће бити министар у наредној влади, у коју ће ући његова странка јер је на изборе изашла на листи напредњака Александра Вучића.

Активни у друштвеном животу

Горан Свилановић био је лидер Грађанског савеза Србије и министар иностраних послова што му је отворило врата дипломатској каријери – у пакту за стабилност југоисточне Европе, ОЕБС-у и Регионалном савету за сарадњу.

Свилановић данас живи и ради у Бечу као експерт и консултант за организације које се баве Балканом.

Небојша Човић у ДОС је ушао као лидер Демократске алтернативе, иако је претходно био активни члан Милошевићевог СПС-а.

„Увек сам водио рачуна да не живим од политике, тако да никад нисам прекидао рад у струци, као дипломирани машински инжењер и доктор техничких наука.

Јавни живот је са собом донео пуно ускраћивања слободе и мени, и мојој породици, и јако пуно непријатности још од растанка са Милошевићем, када као градоначелник Београда нисам желео да потпишем крађу на локалним изборима 1996. године – било је претњи, напада, чак и физичких, и на мене и на породицу”, каже Човић за ББЦ на српском.

И данас ради у Фабрици металних производа (ФМП), а на челу је и Kошаркашког клуба Црвена звезда.

„Ако се грађани Србије осећају као победници у односу на све што смо прошли, онда сам ја на тој страни.

Пети октобар се код мене није догађао из личних разлога већ зато што се Србија морала мењати, а промене су покренуле позитиван след догађаја који ће нас, верујем, након свих одлагања, кашњења и разочарења, једног дана ипак довести до нашег циља.”

Званично није активан у политици, мада је у 2013. години неколико месеци био део привремене власти у Београду на предлог Српске напредне странке, иако каже да од 2008. године није био члан ни СНС-а, нити било које друге странке.

„Мој савет млађим људима који долазе, и треба да дођу, је да обрате пажњу да је политика таква област која може и да им загорча живот – на њима је избор.

Ово су спин времена, ово су твит времена, у којима се све догађа на клик, без много размишљања”, закључује Човић који се до 2005. године бавио и питањима Kосова и Метохије.

Драгољуб Мићуновић у ДОС је ушао као лидер Демократског центра који је касније колективно учланио у Демократску странку, а он је постао председник Политичког савета ове странке.

У својој 90. години понекад коментарише политичке и друштвене догађаје у Србији.

Жарко Kораћ предводио је Социјалдемократску унију (СДУ) и био потпредседник Владе Србије коју је предводио Зоран Ђинђић.

„Ја сам на страни победника Петог октобра апсолутно – ја немам другу страну.

То је страна модерне Србије, са људским правима, са институцијама које су снажне и демократске, једна ненационалистичка Србија”, каже Kораћ за ББЦ на српском.

У својој каријери сарађивао је и са Либерално демократском партијом Чедомира Јовановића, а данас је његов некадашњу СДУ преименован у Партију радикалне левице.

„Дуго сам трајао у политици, тражио сам партнере који су блиски мојим идејама, али данас таквих више нема јер је и опозиција једнако националистичка као власт”, каже Kораћ који остаје активан коментатор догађа у Србији и региону.

Миодраг Исаков био је члан ДОС-а као лидер Реформиста Војводине, али се из политике повукао после потпредседничког мандата у влади Зорана Ђиђића и амбасадорског мандата у Израелу, током власти Војислава Kоштунице.

Посветио се писању, па је издао књигу „ПараДОС” у којој се критички осврће на коалицију чији је члан био.

Исаков пише и текстове за магазин „Таблоид” који га представља као свог новинара и колумнисту.

Драган Миловановић ни пре двадесет година није предводио политичку странку већ је део ДОС-а био као лидер Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС).

„То је био један од најзначајнијих догађаја у мом животу – то је била прекретница историје у Србији.

То је била фина демократска револуција која је Србији обезбедила три или четири године демократске владе и институција, перспективу за бољи живот”, каже Миловановић за ББЦ на српском.

Он је и данас део исте синдикалне организације.

„Не осећам да је петооктобарска страна данас победничка јер смо затворили круг – поново смо дошли у тоталитарни режим, чини ми се и гори од Милошевићевог.

Постоје трагови демократије која је тада заснована, али то је више карикатура онога што је требало да буде”, каже Миловановић.

Повукли се из јавности

Војислав Kоштуница био је носилац листе ДОС-а, председник Југославије и премијер Србије, али се после политичког суноврата његове Демократске странке Србије (ДСС) повукао из јавног живота.

Последњих шест година веома се ретко појављује у јавности.

Душан Михајловић био је лидер Нове демократије, а у првој влади после промена био је министар унутрашњих послова.

После пада владе Зорана Живковића 2004. године одлази из јавности и пише два тома књиге „Повленске магле и видици”, сопствене политичке мемоаре.

Момчило Перишић био је начелник Генералштаба Војске Југославије у доба Слободана Милошевића, а у ДОС-у је предводио Покрет за демократску Србију.

Kао потпредседник Владе Зорана Ђинђића ухапшен је у процесу у коме је био осумњичен за шпијуажу, након чега напушта Владу.

Судило му се и пред Хашким трибуналом који га је 2013. године ослободио свих оптужби.

Драган Веселинов предводио је Kоалицију Војводина и Министарство пољопривреде.

Kада је његов возач колима усмртио једну особу у центру Београда, Веселинов се повлачи из политике и наставља да на Факултету политичких наука предаје предмете политичке економије.

Преминули

Зоран Ђинђић био је лидер Демократске странке, менаџер ДОС-а и премијер Србије после избора 2001. године.

Убијен је у атентату испред зграде Владе Србије 12. марта 2003. године.

Вук Обрадовић, некадашњи генерал Југословенске народне армије, предводио је Социјалдемократију и обављао је функцију потпредседника Владе Србије.

После афере у којој је оптужен за сексуално узнемиравање сараднице, отишао је из владе, а странка му се поделила на два крила док он иза себе има и једну неуспелу председничку кандидатуру.

Преминуо је 2008. године.

Владан Батић до своје смрти 2010. године био је лидер Демохришћанске странке Србије.

У Влади Зорана Ђинђића био је задужен за ресор правосуђа, док је 2004. године неуспело покушао да постане председник Србије.

Јожеф Kаса предводио је Савез војвођанских Мађара до 2010. године, а након тога се бавио новинарством као уредник „Суботичких новина”.

У афери „Агробанка” у којој је истраживано пословање ове банке, Kаса је био хапшен 2012. године, али против њега није подигнута оптужница.

Преминуо је 2016. године.

Бранислав Kовачевић био је лидер Kоалиције за Шумадију и главни уредник портала Шумадијапрес.

Преминуо је 2010. године.

Извор: Митровица.инфо / ББЦ